Kako je nastajao Berlinski zid

Na jednoj izložbi, te fotografije se sada prvi put pokazuju javnosti. Vojnik je mlad, puši i fotografiše. Sivilo, prazan prostor, ponešto rastinja i urušenih zgrada. Vojnik se očigledno slučajno našao na fotografiji drugog vojnika. Graničarima nije bilo mesto na tim snimcima. Jedini motiv je bio zid, zapravo ono što se sredinom 60-ih godina prošlog veka nalazilo između istočnog i zapadnog Berlina: daske, komadi betona, ogromne kamene kocke, bodljikava žica, ruševine i zgrade sa zazidanim prozorima i vratima.

„Granicu je trebalo poboljšavati, jer u to vreme je bilo uspešnog probijanja, i bežanije. Granica je bila u fazi pripreme, ali je trebalo sve dokumentovati kako bi posle bila napravljena perfektna granica“ – kaže fotograf Arved Mesmer.

Do skoro je 1200 negativa bilo u saveznom arhivu. Arved Mesmer ih je sve digitalizovao i spojio u 300 panoramskih snimaka. Na kraju je nastala panorama duga 200 metara na kojoj se vidi kompletna granica u Berlinu. I to 10 godina pre nego što je nastao „Zid“.

„Tu u samom centru je još bilo groblje sa posmrtnim ostacima. Ono je polako preseljeno. Interesantno je da je od jednog spomenika napravljena klupa. Znači, živeli su na sred groblja.“

Vojnici sa istoka su uvek pažljivo gledali u pravcu zapada, koji tada ni malo nije ličio na obećanu zemlju. Ali je bio slobodan – to su osećali i oni. Njihov zadatak je bio da beleže i sva dobacivanja kojima su bili izloženi sa one strane žice. Ponekad su dobijali i sitne poklone, kao recimo cigarete.

U to vreme veoma popularna je bila sorta „Ernte 23“. Prvih godina postojanje granice sa zapada su se preko „žice“ često bacale i novine. Mladi vojnici su bili u nedoumici, kako da se suprotstave iskušenju. Jer i oni su bili pod nadzorom, svi izgredi su pomno zabeleženi:

„Slušao je zapadne radio stanice na brodu ili nije se vratio iz izlaska pa su pretražene sve kafane; našli su ga kako spava na tramvajskoj stanici i nisu mogli da ga probude.“

Ljudi u pojasu granice: to znači i potencijalne izbeglice. I o njima je reč na izložbi. Na turobnim snimcima vide se merdevine, rupa na zidu, ručni sat, jedna cipela koja se zapetljala u bodljikavoj žici.

Sve je dokumentovano, pa i mrtvi, ubijeni u pokušaju bekstva na drugu stranu – ili slučajno.

Izložba „Iz drugog ugla. Rani berlinski zid“ otvorena je od 6. 8. 2011. do 3.10. 2011. u Berlinu, Unter den Linden 40.

Autori: Silke Bartlik / Dijana Roščić
Odg. urednik: Jakov Leon