Kako osposobiti državnu upravu?

Cilj juce potpisanog spporazuma je da se zemlja pripremi za mogući ulazak u Evropsku uniju, s tim da u međuvremenu u potpunosti sprovede sve reforme i da na delu prorade standardi i propisi EU.

Prema analizi Evropske komisije najveći izazov za vlasti u Podgorici će biti osposobljavanje državne uprave za sprovođenje reformi i odredbi sporazuma.

Potpisivanje sporazuma,koji se 80 odsto odnosi na ekonomska pitanja, trebalo bi da dovede do mnogo tešnje privredne saradnje i kroz određeno razdoblje uspostvaljanje zone slobodne trgovine između Crne Gore i EU.Ne sporeći da je potpisivanje sporazua izuzeto značajno, ekonomski analitičar Predrag Drecun za Dojče Vele kaže da će pristupanje EU za Crnu Goru biti bolno zbog nekonkuretnosti privrde, te da u u prvo vreme ne treba očekivati nikave pogodnosti.

"To znači da će crnogorska preduzeća morati da

posluju u skladu evropkim standardima,da mora doći do standardizacije i do kontrole kvaliteta. To je nemilosrdna utakmica u kojoj nema mesta zaosrednje i loše igrače i samo oni koji budu u stanju

da ispoštuju principe i stndarde ostaće na tršitu

jer je to jedinstveno tržište bez granica gde

države neće moći da štite nikoga", kazao je Drecun.

Navodeći da će u tržišnoj utakmii najteže proći crnogorska poljoprivrda I uslužne delatnosti, Dredcun ukazuje na moguće negitne posledice ukoliko vlada ili I rivredna udruženja ne naprave dobru strategiju I na vreme ne shvate značaj problema.

"Ukoliko produktivnost ne bude konkuretna i

približna evropskoj doći će do odlivanja bogatstva

kroz razmenu sa okruženjem tako da ćemo zavisti samo od onih koji ovde budu želeli da ulažu u Crnu Goru", kazao je on.

Iako nije izričito navedeno u zaključcima ministrarskogsastanka, korišćenje valute evro ostaje prvo krupno pitanje sa kojim će se Crna Gora sresti nakon potpisivanja sporazuma.Crna Gora ne ispunjava uslove za koričhenje evropke valute, na što je jasno upozoreno iz EU i da bi mogla da je žadrži ako zvanično sredstvo plaćanja mora da ispuni stroge kriterijme iz Mastrihta koji se odnose na stopu infacije na novou proseka EU, dugorocne kamatne stope, budzetski deficit od ispod tri odsto godišnjeg Bruto drustvenog proizvoda.Javni dug ne sme premašiti 60 odsto BDP-a.

Crna Gora je potpisivanjem ŠP, posle Hrvatske, Makedonije i Albanije, postala četvrta zemlja zapadnog Balkana koja je sklopila ovakav ugovorni odnos s EU.