Kako pomoći gladnima u sred krize?

Da će konferencija u Kataru biti upriličena usred finansijske i privredne krize niko pre godinu dana, kada je termin ugovaran, nije mogao ni slutiti. Stoga je bilo zahteva da se s obzirom na trenutnu situaciju čitava konferencija otkaže. Oni koji su takav zahtev uputili argumentovali su to ovako: ko će još hteti ozbiljno da se pozabavi pitanjem kako međunarodna zajednica može osigurati veću finansijsku pomoć za siromašnje zemlje i regione kada su finansijski sistemi u bogatim zemljama pred kolapsom?

Ako ima novca za banke, mora ga biti i za gladne

Nemačka ministarka za razvojnu pomoć Hajdemari Vičorek Cojl je međutim srećna da se konferencija ipak održava. S obzirom na mamutske pakete za konsolidaciju finansijskih sistema i privrede "teških" više stotina milijardi dolara koji su doneseni u Nemačkoj, SAD-u i u drugim zemljama, ovo je dobar trenutak da se međunarodna zajednica podseti i na druge važne zadatke, smatra ona.

"Svakoj vladi koja je sa milijardama podsticajne pomoći spasila bankarski sistem svoje zemlje mora se uvek iznova govoriti: ako ste za pomenuto mogli obezbediti tolika sredstva, onda morate pronaći i sredstva za gladne u svetu i borbu protiv siromaštva, nezaposlenosti i promenu klime", kaže Vičorek-Cojl.

Strah od rizika

Ali i dalje postoji opravdana bojazan da taj apel neće naići na dovoljan odjek. Neki stručnjaci smatraju da globalna finansijska kriza teško pogađa upravo zemlje u razvoju. Banke su izrazito oprezne u izdavanju kredita tim državama, preduzeća odlažu planirane investicije - šta više - izvlače iz njih svoj novac i izbegavaju sve što izgleda imalo rizično.

Prva velika konferencija o finansiranju razvojne pomoći održana je pre šest godina u meksičkom gradu Montereju. U Dohi će ključno pitanje biti šta se još može učiniti da bi se ostvarili milenijski ciljevi - borba protiv siromaštva, više obrazovanja, bolja medicinska zaštita, održivi razvoj...

Lista je podugačka, iznad svih tačaka stoji jedno zajedničko pitanje: kako sve to finansirati?