Kako protiv klimatskih promena?
8. maj 2007.
Promena klime je tema koja postaje sve važnija, što je potvrdio i Iv de Boer, izvršni sekretar konferencije UN-a o klimi:
«Promena klime je oblast prema kojoj se usmerava sve veća pažnja, delimično i zato što ljudi postaju svesni promena, ali i zato što državama postaje jasno da će biti konfrontirane sa posledicama klimatskih promena, i to čak i onda kada budemo preduzeli i realizovali mnoge neophodne mere. Upravo najsiromašnije zemlje će biti najviše pogodjene promenama klime.»
Posledice klimatskih promena naročito su vidljive u Africi, gde se pustinje sve više šire, Kiše ili nema, ili prouzrokuju katastrofalne poplave, a vode za piće ima sve manje. U različite projekte tokom sledećih pet godina treba da bude uloženo 400 miliona američkih dolara. U pogodjenim zemljama taj novac treba da olakša život zbog posledica promena klime. Ko ima prava da dobije novac iz ovog fonda, kako će se odredjivati prioriteti i ko treba da organizuje raspodelu sredstava... O svemu tome će se ovih dana razgovarati u Bonu. Drugi aspekt kojim će se eksperti baviti je krčenje šuma u zemljama u razvoju. Sve masovnije uništavanje šumskog fonda - ima za posledicu četvrtinu svih emisija gasova koje proizvodi čovek, što dovodi do stvaranja erfekta staklene bašte. Jasno je da se ovom trendu mora stati na put, ali ne i kako to učiniti. Iv de Boer
«Trebalo bi da se uspostavi mehanizm koji bi potstakao zemlje u razvoju da ne krče šume, a da se pri tom onima koji to finansiraju onemogući pravo na kupovinu odredjene emisije štetnih gasova koji se ispuštaju u atmosferu. Ili ... Da li bi mi ubuduće krčenje šuma trebalo da vežemo za pravo kupovine odredjene emisije štetnih gasova.? Tako bi bilo omogućeno da se ta sredstva upotrebe za sprečavanje krčenja šuma u zemljama u razvoju.!»
U protivnom one firme koje mogu da kupe emisiju štetnih gasova, trebalo bi da imaju to pravo, ali pod uslovom da spreče kršenje šuma u zemljama u razvoju. Jer u zemljama u razvoju ipak nije važno samo ublažavanje promena klime, već transfer novih tehnologija kako bi moguću industrijalizaciju zemlje od početka sproveli da tako da bude trajno podnošljiva za životnu sredinu. U Bonu se stručnjaci savetuju o tome koju ulogu treba da igra UN i načini potstreka i sprovodjenja transfera tehnologija u zemljama u razvoju.Tokom druge nedelje rada konferencije na programu je Kjoto protokol. Hoće li sve radne grupe tokom četrnaest dana rada postići željene rezultate još se ne može sagledati. Najkasnije u decembru - njihovi predlozi naći će se na Svetskom samitu o Klimi na Baliju.
K. Elzeser