Kako se Nemačka suprotstavlja rasizmu?
3. jul 2009.
Specijalni izvestilac Muigai je turneju po Nemačkoj počeo 22. juna. Bio je u Berlinu, Kelnu, Hajdelbergu, Karlsrueu, Nirnbergu, Lajpcigu, Rostoku i Hamburgu. Razgovarao je na samo sa političarima svih nivoa, već i sa predstavnicima nevladinih organizacija i ljudima koji se angažuju u borbi protiv diskriminacije i rasizma.
„Primetio sam da je od poslednje posete mog prethodnika, 1997, Nemačka usvojila zakon protiv diskriminacije. Bilo je to 2006. i predstavlja prekretnicu. Takođe sam prijatno iznenađen time da je u Nemačkoj okončana debata o tome da li je ova zemlja useljenička ili ne.“
U borbi protiv rasizma učinjeno je mnogo
On je pre svega pohvalio suzbijanje desno ekstremističkih grupacija i partija. Muigai se nedvosmisleno izjasnio za to da se ekstremističke partije, kao što je Nacionaldemokratska partija Nemačke (NPD), zabrane zakonom.
Međutim, on smatra da još mnogo toga treba da se uradi. U nemačkom društvu se mora razviti svest o tome šta je rasizam. Postoji naime tendencija da se rasizam izjednači sa ekstremističkom politikom. To je kratkovido, pre svega kada je reč o integraciji migranata.
„U policiji, u institucijama koje se bave migrantima, u sudovima mora se više obratiti pažnja. Rasizam i diskriminacija u svakodnevnom životu moraju se naći u fokusu - u školama, na javnim mestima, prilikom izdavanja stanova ili zapošljavanja.“
Nema dovoljno migranata u stranačkim taborima
Vlasti se na saveznom nivou jasno suprotstavljaju rasizmu, naglasio je Muigai. Međutim, uspeha ne može biti ako se odluke ne sprovode i na nižim nivoima vlasti. On je takođe napomenuo da u strankama nema dovoljno predstavnika sa migrantskom pozadinom. Uopšte, reč je tome da se više migranata nađe u javnom životu.
„Ljudi reaguju na ono što vide, više nego na ono što čuju. Voleo bih da vidim više policajaca turskog, afričkog ili vijetnamskog porekla. Više takvih ljudi voleo bih da vidim i institucijama koje strancima izdaju dozvole za boravak i rad. Trebalo bi da bude i više takvih lekara, a i prosvetnih radnika.“
Specijalni izvestilac UN će do 2010. Savetu za ljudska prava UN podneti izveštaj o svojoj poseti Nemačkoj. Osim pohvala, tu će se sigurno naći i neke preporuke saveznoj vladi.
autor: S. Riperger / D. Roščić
odg. urednik: N. Jakovljević