Kako spasiti Akropolj?

Hramovi na steni u centru Atine, grada sa više od četiri miliona stanovnika, prekriveni su slojem crne prljavštine od izduvnih gasova, zagađenja hemijske, metalurške i naftne industrije, kiselih kiša i požara. Tim grčkih inženjera i restauratora koristi savremenu lasersku tehnologiju kako bi očistio površinu starih spomenika, otkrivajući boje i ornamente skrivene decenijama.

„Zagađenje je veoma ozbiljna stvar. Uništava detalje skulptura i slika, čak i strukturu. Jedan od naših ciljeva jeste da uz pomoć nove tehnologije povratimo te detalje značajne za kulturu“, kaže Marija Joanidu, direktorka službe za restauraciju Akropolja.

Pažljiv rad

Stručnjaci su tokom godina isprobali 40 metoda restauracije, uključujući mehaničke i hemijske procese ne bi li pronašli najbezbednija rešenja da vrate belinu mermera iskopanog u antičko vreme iz obližnje planine Pendeli gde su kamenolomi i danas. Izabran je sistem čiji je tvorac Fondacija za istraživanja i tehnologiju sa Krita, a koji podrazumeva istovremenu upotrebu dva laserska snopa infracrvenih i ultraljubičastih zraka.

Te dve vrste zraka u prošlosti su odvojeno korišćene za čišćenje starog mermera, ali je ustanovljeno da jedni ostavljaju žut trag, a drugi siv. Novi sistem se razlikuje po tome što uspešno skida nagomilane crne slojeve, dok detalji ostaju netaknuti i njihova boja nepromenjena. Ali i to je rizičan proces.

„Ako uklanjate nešto što posle ne možete da vratite, morate biti sigurni da skidate samo neželjene tragove zagađenja, a ostavljate netaknutim podatke sa originalne površine“, kaže inženjer hemije Evi Papakonstantinu, koja je na čelu tima.

Sistem je prvi put korišćen 2004. godine u restauraciji skulptura zapadnog friza Partenona. Tim je sada počeo da radi na tremu sa karijatidama, gde osim zagađenja ima i tragova gareži od požara, a treba ispraviti i greške restauratora iz prethodnih vekova koji su krov pokušali da poprave betonom čija je armatura zarđala.

Spomenike zaštiti kupolom?

Naučnici su prvo skenirali mermer ultrazvukom i infracrvenim zracima, i spektroskopijom nastojali da otkriju šta se nalazi ispod crne kore. Na njihovo iznenađenje, ugledali su boje, ornamente i natpis koji su godinama bili sakriveni.

Restauratori, iako opremljeni zaštitnim naočarima i maskama, smeju da rade samo po dva sata dnevno uz zaslepljujuće zrake lasera. Restauracija trema sa karijatidama trebalo bi da traje godinu dana, pošto se radi santimetar po santimetar, a čišćenje će se nastaviti i potom jer zagađenja ima stalno.

Naučnici godinama razmatraju kako da zaštite spomenike od zagađenja, a neki od njih predložili su postavljanje kupola. Glavni spas drevnih spomenika je pod krovom novoizgrađenog Muzeja Akropolja u kojem će se u kontrolisanim klimatskim i svetlosnim uslovma - jer i svetlost ostećuje starine - čuvati originali sa Akropolja. A na hramovima na steni će biti njihove identične, otporne kopije, od savremenog materijala. Tako su i karijatide prenete u muzej i zamenjene replikama, pošto je kisela kiša nagrizla majušne detalje poroznog mermera.

Početak izgradnje sistema metroa uoči Olimpijskih igara 2004. godine i izmeštanje najteže industrije iz grada donekle su smanjili zagađenja. Međutim, nad ulicama Atine preplavljenim automobilima, veći deo godine i dalje je zlatno-sivi smog, nazvan "fotohemijska supa", čiji je glavni sastojak otrovni, korozivni ozon.