Kako su prošli Poljaci, tako će i Hrvati

Zbignjev Daraš jedan je od četiri hiljade poljskih građevinskih preduzetnika u Berlinu. U poslednje tri godine Poljaci čine najveću grupu preduzetnika migrantskog porekla u nemačkom glavnom gradu. Naime, Nemačka je nakon proširenja Evropske unije, za građane novih zemalja članica ograničila pristup svom tržištu rada. Poljaci su morali da čekaju, a ista sudbina očekuje uskoro i građane Hrvatske.

Prelazni period prvo je ograničen na dve godine, ali kasnije je bio produžen još dva puta, svaki put za dodatne dve godine. Tako su građani novih zemalja članica morali sveukupno da sačekaju sedam godina kako bi u Nemačkoj mogli da dobiju slobodan pristup tržištu rada i tu potraže neko radno mesto.

S obzirom na to, Poljaci su bili prisiljeni da potraže alternative. I pronašli su ih prvenstveno na području slabije plaćenih poslova. Hiljade građana Poljske otvorilo je svoja sopstvena preduzeća u sektorima kao što su građevina, nega i čišćenje. Kao firme su mogli da posluju i u Nemačkoj budući da su samostalne delatnosti bile izuzete od spomenutih ograničenja.

Jedan od njih bio je i Zbignjev Daraš; osnovao je svoje preduzeće u kojem je on bio jedini zaposleni. Prema procenama stručnjaka, u Nemačkoj te manje samostalne delatnosti su u 90 odsto slučajeva u rukama stranih preduzetnika. Oni renoviraju stanove, preuzimaju manje poslove pre svega na gradilištima.

Sopstvena egzistencija, iako bez bogatstva

„Od toga se ne možete obogatiti“, kaže 56-godišnji Dežeš koji je pre nekoliko godina postao deda pa mu je novac potreban ne samo za sopstvenu egzistenciju, već i za poklone deci i unuku. Njegov savetnik Andžej Kovalski to potvrđuje, i dodaje da mnogi mali preduzetnici u svojim domovinama nemaju drugih mogućnosti za zaposlenje pa su se radije odlučili za takve, manje poslove. Kovalski savetuje mnoge poljske preduzetnike u Berlinu, i to već godinama. Oni po pravilu loše vladaju nemačkim jezikom pa im je potrebna pomoć pri komunikaciji sa nemačkim institucijama.

Naime, kada stranci u Nemačkoj žele da rade kao samostalni radnici, moraju da ispune određene formalnosti: potrebna im je posebna dozvola rada za privatne preduzetnike kao i polise osiguranja.

Zeleno svetlo (samo) za elitu

Ta spomenuta, dodatno uvedena ograničenja na tržištu rada, pokazuju u kolikoj meri se Nemačka zapravo razlikuje od drugih evropskih zemalja. Dok su se druge zemlje već odavno otvorile ka novim članicama i od njih profitirale, vlada u Berlinu taj proces je kočila. Izuzetak su predstavljale samo osobe sa posebnim zanimanjima kao što su lekari, inženjeri i računarski stručnjaci.

Ali, s druge strane, svakako treba spomenuti da je odliv stručnjaka iz, na primer Poljske u Nemačku, poljsko tržište rada osetilo. Od 2004. godine više od dva miliona Poljaka napustilo je svoju domovinu. I dok su apsolventi visokih škola odlazili u Nemačku, u Poljsku su dolazili stručnjaci iz Ukrajine. Veliki gradovi poput Šćećina i Vroclava čak su morali da pokrenu velike kampanje u inostranstvu kako bi privukli radnu snagu. To im je velikim delom i uspelo, delomično i zbog toga što su u Poljskoj porasle i mesečne plate.

Nemačka nikako da nauči

Razlog zbog kojeg je Nemačka u dva navrata produžavala rok za otvaranje svojih vrata na tržištu rada, stručnjaci vide u činjenici da u toj zemlji još uvek ne postoji zakon o minimalnim mesečnim primanjima. Samim tim postoji strah da bi strani preduzetnici svojim niskim cenama mogli da ugroze domaće preduzetnike.

Usprkos svemu tome, broj useljenika u Nemačku u poslednje dve godine ipak je veoma porastao; prvenstveno na području slabije plaćenih poslova. Kako kaže Herbert Brikner iz Instituta za istraživanje rada u Nirnbergu, broj useljenika iz Poljske i sedam drugih novih članica Evropske unije udvostručio se, i iznosi oko 280.000. On polazi od toga da će ta brojka do jula 2013. godine porasti na oko 340.000, od čega bi oko 60 odsto trebalo da budu osobe iz novih zemalja članica Unije.

Autorke: Rozalija Romaniec / Željka Telišman
Odgovorni urednik: Ivan Đerković