Kako su reke postale čiste?

Pre nekoliko godina je pre svega Laba važila kao kandidat za mrtvu reku. Reka izvire u Češkoj, a uliva se u Severno more. Do ponovnog ujedinjenja Nemačke 1990, Nemačka Demokratska Republika (DDR) je svoje otpadne vode neprečišćene izlivala u reku. Istraživači su utvrdili da je Laba 1988. u pravcu mora transportovala pravi koktel štetnih materija: 16.000 tona azota, 10.000 tona fosfora, 23 tone žive i tri tone otrovnog hemijskog jedinjenja pentahlorfenol.

Ribe prekrivene čirevima

Biolog Fajt Henig sa Univerziteta u Hamburgu opisuje kako je izgledala situacija tokom 80-ih: „Ribe su imale čireve oko usta. Jegulje su izgledale grozno, riba list je bila prekrivena čirevima.“

Ali kako je reka mogla da bude spasena? Zatvaranje mnogih fabrika u DDR, uvođenje oštrih smernica za zaštitu životne sredine i prečišćavanje otpadnih voda, spasili su Labu i druge nemačke reke, smatra Henig. Danas se na Labi ponovo mogu videti pecaroši i kupači. Čak ima i životinja, na primer malih kitova zubana. Kitovi iz Severnog mora ponovo se mogu videti i u Labi, čak dvesta puta su ove godine slučajno opaženi, kaže Henig. Kitovi u proleće u potrazi za hranom prate plen. Otkako je znatno poboljšan kvalitet vode Labe, ribe se vraćaju, a sa njima i kitovi, što je dokaz ozdravljenja reke.

Reke transportuju otpadne materije u more relativno brzo. Time se reka donekle sama prečišćava, pri čemu otrovne i štetne supstance nadalje ostaju u moru. Ali i na rečnom tlu se takođe zadržavaju otrovne supstance.

Od većeg ka manjem

Štefan Kester sa Instituta za zaštitu voda sa Tehničkog univerziteta Hamburg-Harburg kaže: „Danas možemo govoriti o kompleksnim biološkim sistemima, koji se dobro međusobno dopunjuju. U međuvremenu je pri prečišćavanju vode standard da se hranjive materije eliminišu, izvuče azot, i ciljno ukloni fosfor.“

Sve se dešava po principu „Od većeg ka manjem“. Najpre se mehaničkim prečišćavanjem izvlače veći predmeti, a potom sitniji minerali, poput peska. Oni mogu kasnije na primer da oštete pumpe. Jedan rezervoar se stara da samo rastvorene materije budu prisutne u vodi, na kraju mali pomagači, poput bakterija, služe za razgradnju ugljen-dioksida.

Reke nisu više prirodne

Fajt Henig kaže da većini nemačkih reka nedostaje mnogo toga da bi zaista bile prirodne: „Nema jegulja, nema poplavnih površina na kojima je omogućen transport taloga, a time i ponovno vraćanje čiste vode u reku.“

Čovek je rekama oduzeo sposobnost da se same prečišćavaju i zato sada mora da pomogne u prečišćavanju voda.

Autori: Mark fon Lipke / Ivana Ivanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković