Kakve su posledice podele Belgije?

Nikada ranije nije toliko Flamanca glasalo za partije koje žele nezavisnu Flandriju ili makar teže njenoj sveobuhvatnoj autonomiji. Istovremeno mnogo Valonaca glasalo je za socijaliste koji žele upravo suprotno – očuvanje države u sadašnjem obliku i jačanje solidarnosti unutar zemlje.

Bart de Vever i Elio di Rupo sada imaju nezahvalan zadatak da formiraju vladu za celu Belgiju. To je moguće i – neophodno. De Vever ne bi trebalo da pokuša da namerno minira koalicione pregovore misleći da će tako biti bliže svom cilju – nezavisnoj Flandriji jer većina Flamanca ipak želi da se Belgija održi. Birače zanimaju druge teme, skopčane sa novčanikom: oni očekuju snažnu vladu, baš sada u vreme finansijske i ekonomske krize.

Uprkos tome, nova belgijska vlada moraće da se prihvati reforme državnih struktura. Flamancima će morati da se ponudi veća decentralizacija, i u finansijskoj politici, kako bi se separatistima potkresala krila.

Istovremeno mora da se reši problem izbornog okruga Brisela i okoline. Naime mnoge Flamance nervira to što sve više frankofonih ljudi naseljava flamanske krajeve i traži svoja prava, kada je u pitanju jezik.

Ko će biti na čelu EU?

Međutim radikalni Flamanci moraju da prihvate da u sred Evrope godine 2010. ne mogu da stvore jezički i etnički čisto ostrvo. Isto tako ne bi trebalo da budu uvereni da će zauvek biti bogatiji od Valonaca. Kolo sreće se okreće, i njima će možda jednoga dana biti potrebna solidarnost.

I kao da politička situacija u zemlji nije već dovoljno komplikovana, Belgija 1. jula preuzima predsedavanje EU. To sve se dešava u vreme jedne egzistencijalne ekonomske i finansijske krize koja sve više postaje i politička kriza.

Već sada se međutim može predvideti: Belgija neće biti vodeća zemlja EU jer će se politika ove zemlja baviti sama sobom. I kao i uvek kada nema pravog vođstva, tu prazninu će ispuniti velike zemlje Unije. I onda će opet biti žalopojki o neravnoteži – kao, veliki odlučuju, a male ni ne pitaju… Biće to odlična lekcija za Belgiju i Evropu…

Komentar: Kristof Haselbah

Odgovorni urednik: Ivan Đerković