"Kancelar ujedinjenja" slavi 80. rođendan!
3. april 2010.
Ostale su upamćene njegove reči 19. decembra 1989. godine u Drezdenu gde ga je sa oduševljenjem dočekala masa ljudi:
„I na ovom trgu tako bogate tradicije hteo bih da kažem: moj cilj ostaje ujedinjenje naše nacije u trenutku kada to istorijski trenutak omogući".
Ujedinjenje je bilo jedan od osnovnih ciljeva Kolove politike. Ali, izjave o tome godinama su zvučale manje-više ritualno. Na primer, u vladinoj izjavi za 1987. godinu:
„Nemačka politika za nas znači povezivanje ljudi koji pripadaju jedni drugima. I zato moramo očuvati svest o jedinstvu naše nacije", rekao je tada Kol.
Kada je dve godine kasnije pao Berlinski zid svest o ujedinjenju zemlje gotovo da i nije postojala kod velikog broja zapadnonemačkih građana. Ni građani Nemačke Demokratske Republike, koji su tih dana slavili slobodu, nisu pominjali ujedinjenje.
Kada se 10. novembra Helmut Kol, ispred gradske većnice u Berlinu, pored gradonačelnika Valtera Mompera i Vilija Branta, pevao himnu, bio je izviždan.
Ali, kancelar se nije pokolebao i uporno je insistirao na ujedinjenju podeljene zemlje. Zato je morao da pridobije evropske saveznike i SAD – svi su sa pomešanim osećanjima pratili razvoj situacije. Još potrebnija bila je saglasnost Mihaila Gorbačova. U februaru 1990. Kol i Gorbačov su razgovarali dva sata i posle toga je kancelar ponosno izjavio:
„Generalni sekretar Gorbačov i ja saglasni smo da nemački narod jedini ima pravo da odluči o tome da li će živeti u jednoj državi".
To je bila prekretnica na međunarodnom planu. Nekoliko nedelja kasnije u DDR-u su održani prvi slobodni parlamentarni izbori na kojima je pobedio konzervativni Savez za Nemačku. A u avgustu je parlament, Folkskamer, odlučio da DDR prihvati zapadnonemački ustav - kao dan ujedinjenja određen je 3. oktobar.
Helmut Kol je bio na vrhuncu moći, a njegova najveća želja se ispunila. U izjavi koju je prenosio Dojče vele rekao je:
„Dragi sunarodnici, posle četrdeset godina gorke podele Nemačke naša domovina ponovo je ujedinjena. Za mene je ovaj trenutak jedan od najsrećnijih u životu".
Zahvaljujući ujedinjenju Helmut Kol je još dva puta biran za kancelara i poražen je na izborima 1998. od socijaldemokrate Gerharda Šredera.
Autori: B. Marks, N. Briski
Odg. urednik: N. Jakovljević