Kancelarka pokazuje kako se štedi

Kod štednje budžetskog novca Angela Merkel daje dobar primer. Budžet Kancelarkinog kabineta u 2013. je za 10 miliona evra manji nego u ovoj godini. I to iako tom budžetu pripada i novac za podsticanje kulture, a on je – uz opšte odobravanje – povećan za 100 miliona.

„Pogledajte, tako se to radi“, hvale kancelarka i njena vladajuća koalicija (Hrišćansko-demokratska unija – CDU, Hrišćansko-socijalna unija – CSU i Slobodno-demokratska stranka – FDP) budžet kojim će Nemačka 2013. ispuniti odredbe evropskog fiskalnog pakta. „Strukturno novo zaduženje“ samo 0,34 odsto – tačno 0,01 procenat ispod dopuštene granice. Time bi novo zaduženje Nemačke nastavilo da se smanjuje petu godinu zaredom.

Konjunkturni rizici i vanredni izdaci kao što je uplata u Fond za spasavanje evra ESM u to, istina, nisu uračunati, ali to takozvana „kočnica dugova“ zapisana u Ustavu i ne zahteva. Međutim, delimični oproštaj dugova Grčkoj, kojem se nemačka vlada oštro protivi, mogao bi nemačke poreske obveznike da košta do 20 milijarda evra.

Kresanje socijalnih davanja

Ali, ako sve bude išlo dobro, deficit državnog budžeta u idućoj godini mogao bi da iznosi 17,1 milijardu evra, uz ukupne izdatke od 302 milijarde evra. „Može se reći da je na vidiku uravnotežen budžet, na tome dosledno radimo“, ponosno je izjavio stručnjak za budžet CDU Norbert Bartle (Barthle).

Opozicija (Socijaldemokratska stranka – SPD, Savez 90/Zeleni i Stranka levice) stvari posmatra sa zavišću i konstatuje: „Vlada jedri na talasu konjunkture“ – tako je to formulisao SPD-ov stručnjak za budžet Karsten Šnajder (Carsten Schneider) i prebacio joj da uzima iz socijalne blagajne i tako sanira budžet. Budžet Ministarstva rada i socijalnog staranja, istina, ostaje najveći, ali je smanjen za gotovo sedam milijardi, na približno 120 milijardi evra. Razlog je to što vlada, zbog dobre konjunkture, smanjuje budžetske dodatke za nezaposlene, penzije i zdravstvena osiguranja. Za Stranku levice jasno je da će, u slučaju pogoršanja konjunkture, nedostajati novca u socijalnim blagajnama.

Vojska manja, ali skuplja

Kod tradicionalno druge po veličini stavke budžeta, dela za otplatu starih dugova, vlada kancelarke Angele Merkel profitira od niskih kamata. Kamatno opterećenje će u odnosu na ovu godinu biti manje za oko dve i po milijarde i iznosiće oko 33 milijarde evra. Time će ta stavka sledeće godine po prvi put biti na trećem mestu po veličini u budžetu.

Na drugom mestu je budžet Ministarstva odbrane sa preko 33 milijarde evra. Razlog je prestrukturiranje Bundesvera (Bundeswehr) iz čisto odbrambene vojske u vojsku za intervencije, koja će biti manja, ali skuplja. Samo novi avioni tipa Eurofajter (Eurofighter) koštaće milijardu evra. Prvobitno je, inače, prestrukturiranje vojske trebalo da novac uštedeti.

Manje za razvojnu pomoć

I vlada i opozicija pozdravljaju povećanje budžeta za obrazovanje i nauku za gotovo milijardu evra. Na kritiku nailazi poresko subvencionisanje velikih industrijskih potrošača struje kojim vlada, navodno, želi da održi njihovu međunarodnu konkurentnost.

S manje novca mora da računa i Ministarstvo razvoja. Odbor za budžet u poslednjem trenutku je precrtao planiranih 140 milijuna evra koje Evropski razvojni fond nije povukao poslednjih godina.

Time je parlament odustao od cilja da izdvajanje za razvojnu pomoć povećava na 0,7 odsto BDP, upozorio je vidno ljut ministar za razvojnu pomoć Dirk Nibel (Niebel).

Autori: Bernd Gresler / Anto Janković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković