1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Kandidatura najranije za dva meseca

9. decembar 2011.

Uprkos progresu, Srbija će na kandidatski status ipak morati da sačeka bar dva meseca. Od Beograda se očekuje napredak u dijalogu sa Prištinom, ali i rasvetljavanje činjenica u vezi s napadom na nemačku ambasadu 2008

https://p.dw.com/p/13Pg8
Herman van Rompej i Žoze Manuel Barozo
Herman van Rompej i Žoze Manuel BarozoFoto: picture-alliance/dpa

Srbija je napravila značajan progres i preduzela smele korake u cilju hapšenja najtraženijih evropskih ratnih zločinaca, poručio je predsednik Saveta Evropske unije Herman van Rompej. On je na kraju dvodnevnog samita lidera EU u Briselu, pohvalio i prve dogovore postignute u dijalogu sa Prištinom i početak njihove implementacije: „Ohrabrujemo Srbiju da nastavi sa dijalogom i popravi odnose sa Prištinom zarad regionale stabilnosti i sopstvenog interesa. Nastavićemo da procenjujemo situaciju i predanost Srbije sa jasnim ciljem da odobrimo Srbiji status zemlje kandidata.“

Van Rompej je dodao da će procenu o napretku Srbije u narednom periodu doneti Savet ministara na sastanku u februaru, dok će lideri zemalja članica odlučivati o kandidaturi Srbije na sledecem samitu zakazanom za 1 i 2 mart u Briselu.

U martu i datum za pregovore?

Obrazlažući za Dojče vele takvu odluku Saveta EU, Peter Bejer, izvestilac nemačkog Bundestaga za Srbiju i Crnu Goru iz redova vladajućih demohrišćana (CDU/CSU) navodi koje su to dve stvari za Berlin bile presudne da se odluka o dodeljivanju Srbiji statusa kandidata odloži za mart sledeće godine:

Predstavni CDU/CDU za Dojče vele obrazložio stav Berlina
Predstavnik CDU/CDU za Dojče vele obrazložio stav BerlinaFoto: picture-alliance/dpa

„Prvo – teritorijalni sukob sa Kosovom. Mogli smo da konstatujemo da je, uprkos svim naporima, čak i predsednika (Srbije Borisa) Tadića, u više navrata došlo do nemira, čak i do pucanja na vojnike Kfor, a među njima i na nemačke vojnike. Neki od njih su i ranjeni. Osim toga, pripadnici Euleksa ne mogu slobodno da se kreću po Kosovu. To su stvari koje najpre treba rešiti. Druga tačka jeste napada na nemačku ambasadu u Beogradu u februaru 2008, što još nije razjašnjeno.“

Ako se pregovori Beograda i Prištine budu razvijali u dobrom pravcu, kaže Bejer, u martu 2012, pored dodeljivanja statusa kandidata, Srbija bi mogla da očekuje i datum za početak pregovora o pristupanju EU. Bejer je ponovio da je u nemačkom interesu da Srbija, kao i ostale zemlje regiona, uđu u EU.

Buzek: Na pozitivan signal Srbije odgovoriti pozitivno

I predsednik Evropskog parlamenta, Jirži Buzek, tokom samita lidera EU u Briselu podvukao da je tokom svoje nedavne posete Balkanu bio svedok značajnog progresa  u Srbiji, koji je okarakterisao kao „potpuno novu atmosferu“ za investicije, ekonomiju i demokratske institucije. I dok, kao jedinu primedbu na račun Beograda, navodi odnose sa Kosovom, predsednik Evropskog parlamenta kaže da je saradnjom sa Tribunalom u Hagu Srbija pokazala da želi da napravi veliki korak napred u procesu evrointegracija:

European Parliament President Jerzy Buzek speaks during a media conference at an EU summit in Brussels, Friday, Feb. 4, 2011. EU leaders meet for a one-day summit on Friday, with energy, the eurozone debt crisis and unrest in Egypt set to dominate the agenda. (AP Photo/Thierry Charlier)
Jerži BuzekFoto: AP

„Sa naše strane sličan signal bi trebalo da bude poslat. Pozitivan signal je bitan za Srbiju, ali o tome odlučuje Evropski savet. Pitanje Kosova nije rešeno i dug put nas čeka, to je sigurno, ali davanjem značajnog signala Srbiji, dajemo i značajan signal Zapadnom Balkanu u celini.“

Barozo: „Evropska ponuda“ je na stolu

Dobar signal za Zapadni Balkan, bilo je i današnje potpisivanje Ugovora o pristupanju Hrvatske EU. U Briselu je to ocenjeno kao istorijski dan i za Hrvatsku i za EU. Prema rečima predsednika Evropske komisije, Žozea Manuela Baroza, tim činom dat je signal hrvatskim susedima da je „evropska ponuda na stolu“, da se naporan rad isplati, a da su dobrobiti evrointegracija na dohvat ruke svima koji su na dobrom putu. Predsednik Hrvatske, koja će 1. jula 2013-te postati 28 članica EU, Ivo Josipović poručuje da je hrvatska tu da tehnički i politički pomogne svojim susedima:

Ivo Josipović i Jadranka Kosor prilikom potpisivanja Ugovora o pristupanju EU
Ivo Josipović i Jadranka Kosor prilikom potpisivanja Ugovora o pristupanju EUFoto: picture-alliance/dpa

„Kod Srbije je rečeno da će se opet u martu još jednom videti kakva je situacija. Ono što je  činjenica to su problemi sa Kosovom. Ali najvažnije je to da postoji dobra volja i da je otvorenost Evrope prema proširenju na Jugoistočnu Evropu nesumnjiva. Ali sve zemlje moraju da ispune uslove“, poručio je Josipović posle ceremonije potpisivanja Pristupnog ugovora Hrvatske u Briselu.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković