Kao Brežnjev, Staljin ili car Romanov

Ruski građani danas će ponovo izaći na ulice Moskve da demonstriraju protiv vlasti. Po svemu sudeći, protest će biti obezglavljen jer će najistaknutiji opozicionari u to vreme biti – u policiji. Sergej Udalcov, lider Levog fronta, i Ilja Jušin, prvi čovek pokreta Solidarnost pozvani su na ispitivanje u policiju baš na dan mitinga. Juče su iznenadno pretresene njihove kuće, baš kao i domovi bivšeg zamenika premijera Borisa Nemcova i TV voditeljke Ksenije Sobčak koji su takođe pripadnici protestnog pokreta. Razlog što se policija zanima za ove ljude navodno je miting od 6. maja kada je više ljudi povređeno u sukobima demonstranata i policije. Razlog što se policija zanima baš sada, na dan novog mitinga, zvanično nije obznanjen.

„Iako je prepad na neki način bio najavljen, javnost je šokirana racijama u stanovima vodećih ruskih opozicionara“, piše ugledni minhenski Zidojče cajtung. „Odmah po stupanju na dužnost pre pet nedelja, Vladimir Putin je najavio odlučan obračun sa protestima. Pošto su na zimu desetine hiljada ljudi širom zemlje mirno demonstrirale, u maju je prvi put došlo do krvavih sukoba. Po ubrzanoj proceduri donet je zakon o demonstracijama koji zapravo služi da te demonstracije onemogući. Naime, svako ko poziva na protest ili u njima učestvuje može da računa na drakonske kazne.“

„Putin ne može da shvati promene“

„Kada Putin 2019. završi predsednički mandat, vladaće Rusijom taman onoliko koliko je Leonid Brežnjev vladao Sovjetskim Savezom“, piše Folksštime iz Magdeburga, navodeći razlike te dve vladavine: „Nakon smrti Brežnjeva 1982. godine, SSSR je bio ekonomski ruiniran – danas je privredna slika mnogo bolja. Politički, međutim, Putinovo doba bi moglo da se označi jednako mračnim kao doba bivšeg šefa Komunističke partije Brežnjeva, ili Staljina pre njega, ili recimo cara. Ućutkati, skloniti ili čak ubiti one koje drugačije misle – ta rabota u Rusiji ima crnu tradiciju. Novi zakon o demonstracijama uklapa se u tu sliku. Danas je Ukrajina, kao organizator Evropskog prvenstva, pod salvom kritika zbog stanja ljudskih prava. Slično bi moglo da se desi sa Rusijom tokom Zimskih olimpijskih igara 2014. i Svetskog fudbalskog prvenstva 2018. godine.“

„Putinova Rusija se pokazuje kao borac“, piše u komentaru Rajn Nekar cajtunga. „Korupcija i sprečavanje političkog pluralizma bacaju senku na ovu zemlju. Istina, Putin je ove probleme uglavnom nasledio – mafijaške strukture u Rusiji datiraju pre svega iz Jeljcinove ere. Ali današnji vlastodržac nastavlja da lomi kičmu ruskoj demokratiji. Njega zanima samo moć.“ Putina kao čoveka iz prošlog vremena vidi i Braunšvajger cajtung: „Sputan zastarelim snovima o moći, Putin ne može da shvati promene koje je donelo doba Interneta, Fejsbuka i drugih izuma. Stara Rusija čiju moć i sjaj Putin ponosno brani – već je istorija, a viziju moderne Rusije predsednik – nema. To je skoro bizaran početak novog mandata za čoveka koji planira još dugo da vlada.“

„Namrgođeni pogled autokrate“

„Nenajavljene kontrole spadaju u klasični repertoar policije“, piše bečki dnevnik Prese. „Legitimacija mladih buntovnika na ulicama, iznenadne racije u četvrtima crvenih fenjera ili pretresi stanova onih koji krše javni red i mir – režimsko nasilje šalje uvek isti signal: Pazi se, oko zakona te gleda. (…) Ipak, u ovom slučaju bi bilo pogrešno govoriti o nepristrasnom oku zakona – pre je to namrgođeni pogled autokrate koji svuda traži svoje neprijatelje.“ Austrijski dnevnik Standard ukazuje na dvostruke aršine: „Razume se da neredi od 6. maja moraju biti ispitani jer su to prve demonstracije u Rusiji koje su dovele do nasilja. Ali istraga je do sada bila samo paravan za suzbijanje sloboda. Jer, optužuju se samo demonstranti. Pritužbe opozicije zbog policijske brutalnosti ostaju u fiokama.“

Pripremio: Nemanja Rujević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković