Kao GPS, samo u telu pacijenta

Pet monitora raspoređeno je u polukrugu oko operacionog stola. Hirurg Gero Štraus priprema operaciju sinusa. Sve se dešava u Međunarodnom centru za razvoj operativnih tehnika u Lajpcigu (IRDC). Iznad velikog monitora u sredini vise dve dodatne infracrvene kamere. One služe kao navigacioni sistem. Princip se može uporediti sa GPS-om u automobilima, kaže Štraus:

„Imate satelit i auto. Satelit prepoznaje gde se nalazi auto i to dovodi u vezu sa mapom. Kod nas nema satelita, već dve infracrvene kamere. Pacijentu je prikačen mali prijemnik, tako da ga kamera može videti. Pošto nemamo mape, to je u našem slučaju magnetna rezonantna tomografija, to mogu biti različiti podaci, i tada možemo da registrujemo pacijenta i otkrijemo u kom delu tela se nalazi naš instrument“, objašnjava Štraus.

Isečci slika visoke rezolucije iz kompjuterske tomografije i magnetno rezonantne tomografije pokazuju sasvim precizno pojedinačne strukture pacijenta poput kostiju, krvnih sudova ili nerava. Snimci prvih pregleda se povezuju sa aktuelnim podacima. Tako hirurg može tačno da vidi gde se u datom trenutku nalazi sa svojim instrumentom. I ne samo to: hirurg markira na mapi, koje strukture nipošto ne smeju da budu oštećene.

Preciznost od 0,25 milimetara

Infracrvene kamere mere poziciju pacijenta sa preciznošću od četvrtine milimetara – upozorenje na razmak naliči pomoći pri parkiranju automobila, ali je daleko preciznije. „Sada smo udaljeni od baze lobanje pet milimetara, ako bih prišao bliže, čuli bismo zvuk upozorenja“, govori Štraus pri jednom zahvatu.

Svi navigacioni podaci mogu se videti na jednom monitoru. Pored njega je još jedan ekran. On pokazuje realne slike endoskopije, specijalne kamere koju hirurg može da uvuče u nos pacijenta. Tu je reč o slikama u realnom vremenu – direktno iz unutrašnjosti tela. Ti snimci su vrlo nepregledni. Mnoštvo tkiva, uski prolazi i naravno krv otežavaju sigurno otkrivanje pojedinačnih struktura.

„Na realnoj slici ne vidi se mnogo toga, to je samo jedna šupljina. I nju bismo verovatno tokom operacije bez navigacije tako i ostavili. Ali sa navigacijom mi vidimo da se iza nje dolazi još jedna šupljina, i nju moramo još da otvorimo“, kaže Štraus.

Precizan i siguran rad uvek je cilj lekara – a navigacionom tehnikom taj cilj je lakše ostvariv, zaključuju doktori iz Lajpciga.

Autori: Ana-Lena Dorman / Ivana Ivanović
Odg. urednik: Nemanja Rujević