Kao pad Berlinskog zida

Vrhovni savet Oružanih snaga, zabranio je funkcionerima bivšeg režima da napuštaju zemlju i skratio policijski čas. Spiskovi sa imenima funkcionera kojima je zabranjen odlazak iz zemlje već se nalaze na aedromoma i u pograničnim službama.

Demonstranti okupljeni na trgu Tahrir koji je bio poprište nemira u kojima je zbačen Mubarak polako se razilaze ali među njima ima onih koji čekaju saopštenje vojske o tome kakav će biti transfer vlasti u demokratskim promenama čije će sprovođenje osigurati vojska.

Ostavka egipatskog predsednika Hosnija Mubaraka udarni je naslov današnje svetske štampe koja o tome piše sa opreznim optimizmom, uz insistiranje na neizvesnosti koja se nadvija nad arapskim svetom.

"Egipatski marš ka slobodi je tek počeo. Ali, taj novi Egipat je najbolja prilika da se promeni okoštali arapski svet i Egipćani i njihovi prijatelji treba da je iskoriste", piše američki "Vol strit džornal". "Njujork tajms" ocenjuje da od sada, SAD i druge demokratske države moraju da budu spremne da vrše pritisak za "kompletne demokratske

promene u Egiptu". I "Vašington post" ocenjuje da zapadne zemlje i SAD moraju da izvrše pritisak na egipatsku vojsku jer bi vojna vlast "mogla da odluči o mapi puta ka demokratiji i izborima".

Londonski "Tajms" piše da pad Mubaraka donosi "radost, nadu i slobodu u Egipat, ali takođe i pretnju neizvesnosti i promena u jednom nestabilnom regionu". "To je bio pad Berlinskog zida za tu generaciju. Egipat, Bliski istok i politika u arapskom svetu izmenjeni su zauvek", piše list ističući da, iako "neće pasti sve domine", mnoge vlade sada će se pozabaviti time da izbegnu one probleme koji su pokrenuli egipatsku revoluciju. Sa druge strane, "Dejli telegraf" ocenjuje da je, "bez ikakve sumnje, to što se slavi kao trijumf naroda, u stvari vojno preuzimanje vlasti".

"Independent" upozorava da Mubarakova ostavka označava pocetak krize a ne njen kraj i ocenjuje da sada sve zavisi od načina na koji će vojska iskoristiti svoja ovlašćenja jer "na žalost" raniji primeri navode na zaključak da vojni režimi ne pristaju na predaju vlasti demokratski izabranim predsednicima. Londonski "Fajnenšel tajms" ističe da "u Egiptu i u arapskom svetu više nema razloga da se ne primene demokratski principi."

Francuska štampa postavlja pitanje "ko je sledeći" nakon svrgnutih predsednika Tunisa i Egipta, navodeći da je alžirski lider Abdelaziz Buteflika "na vrhu liste prognoza". "Brojni autoritarni režimi moraće da se prilagode novom deljenju karata ili da se pripreme da pruže ruku", ocenjuje "Figaro".

Italijanski list "Republika" piše da egipatskoj revoluciji treba dati ime i da se ne može izbeći da se ona nazove "veb revolucija". Generacija onih koji koriste blog, Tviter i Fejsbuk je "potpalila fitilj i dovela do toga da padne Mubarak", zaključuje italijanski dnevnik.

afp/beta/mvk/jil