Karla Del Ponte - noćna mora zločinaca

Poznati i ugledni dnevnik "Ziddojče zajtung" primećuje u tekstu pod naslovom: "Kriza vlade u Srbiji sledeće":

Srpski premijer Vojislav Koštunica, inače protivnik predsednika Borisa Tadića, povodom termina predsedničkih izbora u Srbiji, založio se za odlaganje izbora dok se ne reši pitanje statusa Kosova.

Situacija na Kosovu i neuspeh pregovora su glavne teme samita EU koji se danas održava u Briselu. Radi se pre svega o tome koju ulogu u budućnosti EU želi da ima na Kosovu. Može već da se nasluti mogućnost priznavanja nezavisnosti Kosova. Ali, većina evropskih država želi da sačeka do predsedničkih izbora u Srbiji. U Briselu se računa da će odluka biti doneta krajem januara ili početkom februara. Neke evropske države kao što su Slovačka i Kipar protive se priznavanju nezavisnosti Kosova, napominje "Ziddojče zajtung".

"Frankfuretr algemajne cajtung" se u opširnom tekstu na desetoj strani bavi istorijskim paralelama, pa kao primer uzima Mađarsku posle Prvog svetskog rata. U tekstu se između ostalog napominje:

Nakon što su se raspale bivša Jugoslavija, Čehoslovačka i Sovjetski Savez, a uspelo nemačko ujedinjenje, mnogi u Mađarskoj se pitaju, da li ne postoji šansa i za njihovu zemlju da ponovo objedini izgubljene oblasti. I pri tome nigde nema ni najmanjih znakova protesta mađarske manjine u susednim zemljama. Zvanična Mađarska se zalaže za prijem suseda u EU.

Srbija i Kosovo se nalaze u potpuno drugačijim uslovima,naime, pred odlukom o međunarodno pravnoj secesiji. Da li će EU pronaći put koji će poštedeti Srbe i Albance na Kosovu od traumatskih iskustava?Daneil Kon Bendit zahteva od Evropskog parlamenta skori i istovremeni prijem Srbije i Kosova u EU. Ali, to može da se dogodi kako nakon odvajanja, tako i bez njega, smatra komentator "Frankfurter algemajne cajtunga".

I ako je neko pomislio da je to sve što u današnjim novinama može da se pronađe o zapadnom Balkanu, prevario se. Vraćamo se na trenutak ponovo "Ziddojče cajtungu" u kome može da se pročita opširan tekst o odlazećoj glavnoj tužiteljki Haškog suda Karli Del Ponte. Ovaj odličan tekst počinje zanimljivim citatom:

"Možete mirno da me mrzite, samo ako me se plašite". To je rekao rimski car Kaligula. I ovaj moto odlično odgovara Karli del Ponte. Jer se glavna tužiteljka skoro strastveno uhvatila u koštac sa podzemnim i nadzemnim svetom. Kao tužiteljka u Švajcarskoj protiv sebe je imala mafiju, banke i korpumpirane političare. Kao tužiteljka u Hagu postala je noćna mora za diktatore, predsednike i generale na Balkanu.

Del Ponteova se takođe suprostavljala i vladama u Vašingtonu, Moskvi, Londonu ,Parizu i Briselu. "Nemam obzira ni prema kome", opisala je Karla del Ponte samu sebe. Da je neko 1999.godine prilikom preuzimanja dužnosti rekao glavnoj tužiteljki da će tokom njenog službovanja u zatvoru biti 93 optuženih i donete 63 presude i ona sama bi bila iznenađena ovakvim rezultatima. Jednom je rekla da je glavni cilj njenog rada: pravda.

Kada je glavni optuženi u Hagu, Slobodan Milošević umro u martu 2006.godine, Del Ponteova je rekla da je to "potpuni poraz". Ali, bez njenog pritiska srpskom vođi možda nikada ne bi bilo suđeno.

Švajcarska je sada šalje za ambasadorku u Argentinu. Čudna odluka. Jer Karla del Ponte je sve drugo samo ne diplomata.

Komentator na kraju još piše da Del Ponteova namerava da naredne godine objavi knjigu o svom radu u Tužilaštvu i primećuje:

"Ako bude pisala tako snažno kao što je delovala kao tužiteljka, mnogi moćnici će morati da drhte".