Karlova nagrada Solani

Doktor fizike rado se rukuje i grli, traži kontakt. Havijer Solana i osam godina po imenovanju za opunomoćenika Evropske unije za spoljnui politiku stalno deluje ljubazno i koncentrisano. Sa nepunih 65 godina, deluje malo pogrbljenije i dosta je prosed. Ali taj blagi pogled njegovih tamnosmeđih očiju, kojim ovaj Španac, vičan trojim jezicima, obavija svakog sagovornika, nije se poromenio pod stresom poslednjih godina. Najveći deo godine Havijer Solana provodi na putovanjima. Balkan, Iran, Irak, Avganistan, Sudan, Kongo i Bliski istok. Krizna žarišta sveta poznaje kao svoj džep: “Sasvim dobro poznajem zemlje koje posećujem. U mnogima sam bio i više puta. U najvećem broju njih dobro poznajem i premijere. Sa nekima sam se čak i sprijateljio”.

Novinari i saradnici koji prate Solanu na tim putovanjima u brzoj smeni kontinenata i vremenskih zona ponekad izgube pregled, i kada se probude, ne znaju više ni gde su, ni koliko je sati. Havijer Solana na to uz blagi osmeh kaže: “Meni se takva greška još nikada nije potkrala”.

Kao socijalista oponirao je protiv španskog diktatora Franciska Franka. Posle njegovog povlačenja bio je jedan od graditelja demokratije kao patrijski vojnik i kao ministar. Evropa i Evropska unija su sedamdesetih godina bili svetli, privlačni ciljevi. “I previše dobro znam kako nam je tada išlo. Zbog toga mogu da razumem osećanja ljudi u novim zemljama-članicama koje su stigle u Evropu”, kaže Solana.

Za svoju Evropu zalaže se iz petnih žila. Najpre kao španski ministar inostranih poslova, zatim kao generalni sekretar NATO i sada kao spoljnopolitičko lice Evropske unije. Nema veliku moć ali ima veliku diplomatsku težinu. Sve što kaže najpre treba da blagosilja Savet 29 ministara spoljnih poslova. “Mnogi ljudi u svetu gledaju u Evropu. Želja za evropskim učešćem u međunarodnim zbivanjima je sve veća. Putujem veoma mnogo i gde god stignem vidim poštovanje prema Evropskoj uniji. Mi ne smemo razočarati ta očekivanja koja su uložena u nas u ovom komplikovanom svetu”.

Solana se još nada da će uskoro biti potpisan novi ugovor Evropske unije koji predviđa funkciju ministra spoljnih poslova. Pitanje je da li će on biti taj ministar. Jednom će i ovaj izuzetno aktivni i punokrvni diplomata morati da prebaci u nižu brzinu. Do sada je imao malo vremena za svoju suprugu i dvoje dece. O privatnom životu kaže samo: “Opuštaju me tri stvari. Čitanje, razgovori sa prijateljima i porodicom. Osim toga, sporstki sam nastrojen. Pokušavam da se bavim sportomk svakog dana”.

I nekoliko dana godišnjeg odmora provodi na putu. Tada gleda gradove u kojima inače najčešće vidi samo aerodrome, hotel i salu za sednice. “Omiljena zemlja mi je naravno zemlja u kojoj sam rođen. Ali ima nekoliko zemalja u kojima se ne oseća kao stranac. Jedna od njih je Nemačka”.