Karneval počinje 11.11. u 11:11

Sveti Martin rođen je u današnjoj Mađarskoj 316. godine kao sin rimskog oficira. U hrišćanstvu je oličenje dobrote i milosrđa. Legenda kaže da je mačem presekao ogrtač na dve polovine kako bi jednu dao prosjaku. Umro je 397, a u sledećem veku proglašen je za sveca.

Danas se u mnogim mestima organizuju povorke Svetog Martina sa svecem na konju koji cepa mantil na dva dela. Uz prasak bičeva i zvuk zvona maskirani mladići, galameći idu uličicama starih delova grada kako bi oterali zle duhove. Deca nose fenjere i pevaju prigodne pesme. Pale se vatre - to je relikt paganskih žrtvenih lomača koje su paljene za jesenju žetvu. Uopšte, mnogi rituali na dan Svetog Martina potiču iz paganskih vremena.

Zaštitnik prosjaka, vojnika i vinara

Tradicija je da se za Svetog Martina jede guska. Još kod starih Germana guska je bila omiljena domaća životinja koju su, otprilike u vreme današnjeg Svetog Martina, klali u ritualne i magijske svrhe.

Inače, legenda kaže da se od naroda, koji je hteo da ga proglasi za biskupa, a on smatrao da je nedostojan za to, Martin sakrio u štalu u kojoj je bila guska. Odala ga je gakanjem i onda je Martin naredio da je zakolju.

Sveti Martin zaštitnik je mnogih gradova. Zaštitnik je i prosjaka, vojnika i vinara. I patron je vinopija, jer ni sam nije zazirao od čašice vina.

Dan Svetog Martina smatrao se početkom zime i krajem privredne godine. Stoka je vraćana sa livada u štale, klale su se tovljene guske. Istina, nisu bile samo za domaću trpezu - to je bio i dan kada se plaćala zakupnina zemljovlasniku, tako da mu je pripadala i guska. Otuda i izreka u nemačkom jeziku: „Sveti Martin je okrutan prema onome ko nema da plati“.