Karneval pre svega

Ljubitelji karnevala već uzbuđeno očekuju 11. novembar kada i službeno počinje karnevalska sezona. Desetine hiljada građana Kelna se svake godine okuplja ispred čuvene katedrale i sa gradonačelnikom i predsednikom karnevala odbrojavaju sekunde pre početka „petog godišnjeg doba“. Već u novembru satima odjekuje specifična muzika grada Kelna i tera sve na ples i pevanje. U mnogim knajpama - kafanama u starom delu Kelna se slavi do duboko u noć.

Zašto baš 11.11? Pojedini istraživači u broju 11 vide sličnost sa početnim slovima reči koje su bile moto francuske revolucije: Egalite, Liberte, Fraternite (jednakost, sloboda i bratstvo, ELF – na nemačkom jedanaest).

Povorka na Rozenmontag

Početak karnevala u mračnom i tužnom novembru pominje se još u grčkoj, rimskoj i germanskoj tradiciji. U novembru su se slavili bogovi koji su zaslužni za plodove jeseni, pre svega grožđe i naravno vino. U 19. veku su to slavlje zabranili pruski osvajači, ali su ga građani Kelna ponovo organizovali.

U drugoj polovini 19. stoleća 11.11. je utvrđen kao datuma početka karnevalske sezone. U Nemačkoj postoje organizacije za proslavu karnevala koje se tokom čitave godine pripremaju za slavlje. Ista je stvar i sa muzičkim grupama koje sviraju samo karnevalsku muziku. Tih dana u Kelnu odjekuje uzvik „Kele alaf“, termin koji se prvi put pojavio 1635. godine i koji znači „Keln pre svega“.

Desetine hiljada posetilaca svake godine dolazi u „grad sa katedralom“ kako bi uživo mogli da prate najpoznatiji karneval u Evropi. Glavna atrakcija su karnevalske povorke iz kojih se ljudima na ulici bacaju cveće i slatkiši. Turisti koji upravo zbog karnevala dođu u Keln, a njih nije malo, nikako ne smeju da propuste slavlje u nekoj od bezbrojnih pivnica ili knajpi-krčmi, kao ni posmatranje glavne povorke ponedeljkom koja se tradicionalno zove Rozenmontag i koja predstavlja vrhunac karnevala.

Maskirani i na posao

Ove godine glavni karneval se održava krajem februara. Gostima koji zaista žele da dožive karnevalsko slavlje na pravi način, starosedeoci preporučuju da se ne izdvajaju iz grupa. Smisao lude zabave je slavlje u grupi: zajedno pijemo, zajedno se ljuljamo u ritmu muzike i igramo. Za pridošlice je zaista dobro iskustvo videti ljude po ulicama koji odbacuju svoju svakodnevnu uštogljenost, stid i uzdržanost i pevaju po ulcima, uz kriglu obaveznog kelnskog piva - Kelš.

Naravno, nema karnevala bez maskiranja i maske, što ljudi opet koriste za beg iz svakodnevnog sivila pa stroge službenice na posao dolaze obučene u često raskalašne kostime trbušnih plesačica ili veselih klovnova, a muškarci rado uskaču u ženske kostime.

Karneval za većinu Nemaca predstavlja svojevrstan ventil za opuštanje, dobrodošli iskorak iz svakodnevice i zašto da ne, mogućnost da postanu neko drugi.

Autorka: Željka Bašić-Savić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković