Kaskaderi u filmovima - prošlost

Kavge, rizični skokovi i doskoci - godinama su kaskaderi morali za to da treniraju. U posebno opasnim situacijama, dolazili bi do granica svoje izdržljivosti. Reditelji bi tada morali da se dovijaju i pokušaju da pronađu druga rešenja - na primer kompjuterske animacije. Ali one često deluju nerealno, a produkcija je vremenski zahtevna i skupa. U međuvremenu je nemački naučnik razvio virtuelne kaskadere sa veštačkom inteligencijom. I eto njih u holivudskim filmovima i video igrama.

Ipak, namera biologa Torstena Rajla prvobitno je bila drugačija. Kao student Oksfordskog univerziteta ovaj 35-godišnjak želeo je, u istraživačke svrhe, da imitira pokrete ljudskog tela na kompjuteru - što je realnije moguće.

"Prvobitna ideja je bila da pokušamo da shvatimo kako ljudi i životinje trče. Odnosno, kako funkcioniše nervni sistem, koji im omogućava trčanje. A najbolji način da to shvatimo jeste simulacija".

Prirodna selekcija

Torsten Rajl je najpre na kompjuteru razvio modele dvonožaca i opremio ih virtuelnim mišićima i zglobovima. Kako bi upravljao pokretima figura, dodao im je i veštački mozak sa simuliranim neuronalnim mrežama:

"Počeli smo s dvonošcima koji uopšte nisu mogli da trče. Proizveli smo oko stotinu takvih dvonožaca, koji su svi imali slučajno odabrane nervne sisteme. Neki bi napravili jedan korak, neki dva, ali većina bi jednostavno padala. Kompjuter je pokušao da probere najbolje. Oni su imali, da tako kažem, dozvolu da se dalje reprodukuju. Znači, oni proizvode decu koja se pomalo razlikuju od roditelja od kojeg potiču. I tako se među njima ponovo biraju bolji koji se reprodukuju. I to ponavljamo sa stotinama generacija, što je slično principu prirodne selekcije i evolucije. Na kraju, ako sve funkcioniše, imamo jednog dvonošca koji trči i ne pada".

Ipak, ovo istraživanje nije proteklo bez problema. Torsten Rajl je proveo sate i dane pred kompjuterom, tražeći rešenja i čekajući.

"Iskreno rečeno, na početku nije mnogo toga funkcionisalo. Kompjuterski programi su bili tako loši da su figurama otpadale noge prilikom trčanja. Počeli smo sa četvoronošcima, i jedna noga je stalno otpadala, jer kompjuterski softveri nisu sasvim radili. Znači, bili smo do guše u tehničkim problemima".

Engleska dobro tržište

Ali Torsten Rajl nije odustao. Jer njemu je bilo stalo do naučnog istraživanja. Kada mu je zaista pošlo za rukom da virtuelnu kreaciju navede da trči, pala mu je na pamet još jedna ideja - da svoje animirane figure angažuje u filmovima i kompjuterskim igrama. Dotadašnje ručno proizvedene kompjuterske animacije imitirale su vrlo neprecizno složene pokrete ljudskog tela:

"Relativno brzo je bilo jasno da će ti primitivni dvonošci samo delimično funkcionisati. Ako biste im ispred noge postavili neku prepreku, oni bi se o nju odmah saplitali i padali".

U jesen 2001. Torsten Rajl je osnovao preduzeće "Naturalmotion". Imao je jasno razrađenu poslovnu ideju i finansijsku podršku privatnih investitora. Sedište firme je u Oksfordu, u srcu univerzitetskog grada.

"Ovde smo osnovali firmu jer sam tu studirao i živeo. A u Oksfordu postoji i velika mreža „poslovnih anđelčića“, koji mogu da investiraju. To bi u Nemačkoj verujem, bilo teže. Uz to, Engleska ima vrlo jaku filmsku industriju i industriju video igara. To znači da su nam mušterije praktično ispred vrata. I njih samo treba da pitamo: šta Vam je potrebno? To bi u Nemačkoj bilo teže".

Nasuprot tome, veliki izazov je predstavljao razvoj proizvoda, kaže Torsten Rajl. Tu se više nije radilo o naučnom radu, već o proizvodnji jedne tehnologije koja mora da funkcioniše u svim uslovima. U međuvremenu su se Rajlovi virtuelni kaskaderi već potvrdili na tržištu. Bili su angažovani u holivudskim filmovima "Gospodar prstenova" i "Troja". Ali za Torstena Rajla je nešto drugo još važnije:

"Najveći uspeh i ono čime se najviše ponosim jeste da smo imali na početku ideju, koja je zvučala suludo, i nailazila na veliki otpor, a mi smo iz toga uspeli da napravimo proizvod".

Autorke: Ane Almeling / Ivana Ivanović

Odgovorna urednica: Sanja Blagojević