Kina želi da reguliše doniranje organa

Kina je godinama izvrgnuta kritici zbog sprovođenja smrtnih kazni. Ni u jednoj drugoj zemlji na svetu ne izvršava se veći broj smrtnih kazni nego u Kini. Tačan broj nije poznat. Džon Kem, predsednik američke Fondacije za ljudska prava „Dui Hua“ kaže da se broj smaknuća u Kini čuva poput državne tajne. Ipak, stručnjaci imaju svoje pretpostavke: „Pretpostavlja se da je u 2011. godini u Kini pogubljeno oko 4.000 osoba“ kaže Kem.

Organizacije za zaštitu ljudskih prava se plaše da je stvarni broj mnogo veći. Isto tako se ne zna mnogo ni o spornoj, ali vrlo rasprostranjenoj praksi da se potrebni organi uzimaju od pogubljenih zatvorenika. Rozen Rajs iz AI kaže: „Glavni izvor organa za transplantaciju u Kini su pogubljeni zatvorenici. U međuvremenu je čak i zamenik ministra zdravlja izjavio da to rešenje nije dugoročno prihvatljivo.“

Kulturna barijera za donaciju organa

Prva transplantacija organa u Kini je obavljena ranih sedamdesetih. Još tada se radilo o organima pogubljenih zatvorenika. Ni tada kao ni danas, kineski građani nisu spremni da doniraju organe posle smrti. Mnogima je ta ideja apsurdna. Džon Kem misli da se radi o kulturnom tabuu: „U Kini se tradicionalno veruje da onaj ko napušta ovaj svet i odlazi u 'novi svet', mora da ima sve organe. Zato je broj donatora tako mali.“ A to je i razlog zbog kojeg su organi uzimani od pogubljenih zatvorenika.

Svetska zdravstvena organizacija je pre 25 godina kritikovala takvo obezbeđivanje organa za transplantaciju. „Nemoguće je utvrditi da li su zatvorenici dobrovoljno pristali na donaciju ili ne“, kaže Rozen Rajs: „Postoji bojazan da zatvorenici nisu slobodni da donose tu odluku svojom voljom.“

Kineska vlada je pre pet godina, ukazala na etičke probleme uzimanja organa od pogubljenih zatvorenika. Od tada, pritvorenici mogu zvanično da doniraju organe samo bliskim rođacima. U praksi to pravilo nema nikakvog uticaja. Naprotiv, međunarodni medijski izveštaji pokazuju da se u Kini svake godine sprovede 10.000 transplantacija. Navodno, organi se u skoro 7.000 slučajeva uzimaju od zatvorenika. „To znači da se od jednog leša uzima više organa,“ kaže Rozen Rajs.

Autobusi čekaju ispred bolnice

Većina pogubljenja u Kini se izvršava smrtonosnom injekcijom u autobusima za pogubljenje. Oni su delom parkirani direktno ispred bolnice kako bi se obezbedila brza transplantacija. Međunarodni mediji izveštavaju da trenutno milion i po Kineza čeka na transplataciju. Treba dodati da je u Kini trgovina organima zvanično zabranjena. Stručnjaci ipak veruju da se ta trgovina nastaviti: „Veliki deo posla obavlja se u kineskim zajednicama u jugoistočnoj Aziji“, kaže Džon Kem.

Kineska vlada je objavila da se organi pogubljenih zatvorenika ne mogu koristiti za transplantaciju. Do 2015. ta praksa mora biti zaustavljena. To međutim, znači da je neophodno motivisati stanovnike Kine da doniraju organe nakon smrti. Treba reći da se situacija na planu donacija menja. Postoje i oni Kinezi koji su spremni da pomognu drugima, poput jedne devojke iz Pekinga: „Mogu da zamislim da pomognem drugima. Zapravo ne usrećujete samo jednu osobu nego celu porodicu: Mi mladi ne razmišljamo kao stariji da nakon smrti telo mora da ostane celo.“

Autorke: Zilke Balveg, Peking / Željka Bašić-Savić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković