Kina potisnula Nemačku u Latinskoj Americi
26. januar 2013.
U Latinskoj Americi izbio je sukob oko tržišnog udela između Evrope i Azije. Nemačka preduzeća sve više su izložena konkurenciji iz Azije. Zato i kancelarka Angela Merkel na samitu EU i zajednice latinoameričkih i karipskih država (CELAC) koji se održava 26. i 27. januara u Čileu traži mogućnosti za saradnju sa regionom.
"Najvažnije latinoameričke zemlje imajo vrlo dobre kvote u trgovinskoj razmeni sa pacifičkim prostorom i Kinom", kaže Ginter Majhold, zamenik direktora fondacije Nauka i politika. A to sve ide na račun prisutnosti Evrope: "Evropljani moraju da razmisle kako će se pozicionirati u budućnosti", savetuje Majhold. "Od njih se očekuje više od pukog Sporazuma o slobodnoj trgovini".
Kina otkriva Latinsku Ameriku
Pre deset godina prisustvo Azije u Novom svetu je bilo zanemarljivo. Tamo se nisu mogli zamisliti automobili iz Kine ili Južne Koreje, baš kao ni brzi vozovi. Ali sada u Brazilu automobile prave Folksvagen, Audi, Fijat i BMW - a uskoro i kineski i južnokorejski proizvođači.
Made in China ili made in Germany? Konkurencija između nemačkih i kineskih kompanija je sve oštrija: "Kineska preduzeća ponekad nastupaju sa veoma privlačnim ponudama finansiranja sa kojima mi ne možemo da konkurišemo", kaže Rafael Hadad, direktor Brazil Board-a, udruženja nemačkih preduzeća koja investiraju u Brazilu.
Prema podacima Konferencije UN o trgovini i razvoju Kina je povećala direktne investicije u zemljama Latinske Amerike i Kariba sa 621 milion američkih dolara u 2001. na 44 milijarde američkih dolara u 2010. Poređenja radi, nemačke direktne investicije u regionu porasle su u istom razdoblju sa 41 milijarde na 50 milijardi američkih dolara.
Oliver Parhe, koordinator latinoameričke inicijative nemačke privrede, rastuću konkurenciju između Azije i Evrope ne vidi kao problem: "Mi nećemo moći da prestignemo azijske zemlje, ali ćemo sigurno narednih godina poboljšati našu poziciju". Parhe vidi "veliku budućnost" u saradnji nemačkih i latinoameričkih srednjih preduzeća.
Sve manji uticaj
Ipak, od 90-ih godina prošlog veka privredni uticaj Nemačke u Latinskoj Americi je opao. "Posle ponovnog ujedinjenja, došlo je do otvaranja ka Istoku", kaže stručnjak Parhe. Tokom velikog talasa privatizacije u Latinskoj Americi 90-ih godina Nemačka je prepustila prednost svom evropskom susedu. I dok je Nemačka izgubila udeo na tržištu, Španija je postala drugi najveći investitor posle SAD.
U trgovinskim odnosima sa EU Latinska Amerika još uvek zauzima skromnu poziciju. Tako je 27 država EU 2010. izvezlo više robe u Švajcarsku nego u Brazil i Meksiko zajedno. Među deset najvažnijih trgovinskih partnera EU samo je jedna latinoamerička zemlja - Brazil.
Na samitu u Santijagu de Čileu, EU pokušava barem na političkom planu da premosti sve veću privrednu distancu između oba regiona. Ginter Majhold iz fondacije Nauka i politika zahteva "novi početak sa manje arogancije": "Samit je šansa da se približimo Latinskoj Americi. Ako propustimo tu šansu, odveć "istrošen" odnos neće opstati."
Autorke: Astrid Prang de Olivejra / Ivana Ivanović
Odg. urednik: Azer Slanjankić