Kina traži izlaz u Nemačkoj

Nemačka je najveći trgovinski partner Kine u Evropi i Li Kećjeng je tokom posete Berlinu izrazio nadu da će te dve zemlje postati „par iz snova“. Međutim, iza kulisa, sudaraju se veliki privredni interesi. Evropska unija želi da spreči nelojalnu konkurenciju iz Kine, a aktuelni povod su jeftine solarne ćelije koje obaraju cene evropskim proizvođačima.

Lauzicer rundšau: „Da li smo već podložni ucenama? Da li je Pekingu sve dopušteno? Da li su radna mesta u industriji solarnih ćelija i sudbine ljudi koji na tim mestima rade, pioni koji se mogu žrtvovati? Nažalost, ovaj vikend doneo je baš takav utisak. On se može popraviti jedino ako nemačka vlada i Evropska komisija ubuduće budu odlučniji i od Pekinga zahtevaju poštenu trgovinu. To važi za industriju solarnih ćelija, o kojoj se govori u ovom trenutku, ali i za bezbednost stranih investicija i za zaštitu intelektualne svojine. Na kraju krajeva, veličina ne sme da donosi privilegije. Ne sme biti usijanih glava, ali nema ni razloga za umiljavanje Kini.“

Noje vestfeliše: „Za turneju u Berlinu postoji dobar razlog – u dinamici kineske privrede nedavno je došlo do zastoja. Trgovinski bilans Kine bio je u minusu u martu, prvi put od februara 2012, i to za 880 miliona dolara. Trgovina sa zemljama EU opala je u poslednjih godinu dana za 14 odsto. Kina traži izlaz iz svetske krize i krize evra – u Nemačkoj. Doduše, i Nemačka vidi šansu za izlaz u Kini. Ali da bi se smanjio rizik za nemačke investitore u Kini, Li mora da sa svojih reči u Berlinu pređe na dela, i pokrene reforme.“

Badiše cajtung: „Kada pominjemo privilegije i parove iz snova, stvari stoje ovako – prednost za jednog znači zaostatak za sve druge. Takva je priroda privilegije. Osim toga, uparivanje nosi rizik isključivanja prema spoljnom svetu, a da ne govorimo o tome da jedan partner pokušava da dominira i manipuliše onim drugim. Li Kećjeng traži bar jednog saveznika u Evropi.“

Štutgarter cajtung: „Peking ima malo prijatelja u svetu. Pojedinci posmatraju rastuću velesilu sa nepoverenjem i sumnjom, drugi sa respektom, priznanjem, možda i sa divljenjem. Ali duboka naklonost je retka, i to Kineze boli. Kina pokušava da stekne novu poziciju i polako, ali sigurno napušta uzdržanost na međunarodnom terenu, koju je negovala decenijama. Možemo da pretpostavimo, da Kina pokušava da svoj ogromni privredni značaj pretvori u politički kapital. A to ne mora da bude na štetu međunarodne zajednice.“

Standard (Beč): „Izraz 'par iz snova', koji je u Berlinu skovao Li Kećjeng u Berlinu, nije se pojavio tek tako. Nemci su na dobrom glasu u Pekingu, zato što imaju osobine koje Kinezi rado pripisuju sami sebi – na primer pouzdanost, marljivost i jasno planiranje. I oba ta dva naroda, doduše tek uzgred, vole i Austrijance, zato što Austrijanci nisu samo pouzdani, vredni i struktuirani već su i prijateljski raspoloženi. Doduše, prijateljska atmosfera se gubi kada se tokom poseta kineskih vođa pomenu ljudska prava, bilo to u Nemačkoj, Austriji ili negde drugde. Kod parova iz snova ne bi trebalo da bude toliko izraženog nerazumevanja za položaj onog drugog. Taj konflikt je neophodan i logičan. Neophodan je zbog toga što zemlje Zapada imaju dužnost da stvari nazivaju pravim imenom, i Kina ima dužnost da to čuje: pominje se represija, nedostatak slobode medija i umetnosti, povrede integriteta pojedinca i prava na pošteno suđenje - možda je to samo rutinski, ali te stvari se ipak pominju. A sukob je i logičan, zato što se sudaraju sfere zapadnjačkog individualizma i dalekoistočnog (i komunističkog) kolektivizma. Ljudska prava su važe svuda i pripadaju svakom pojedincu. Za Kineze, to je još uvek nečuveno.“

Pripremio: Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković