Kina zainteresovana za sirijsku naftu

Još od 1979. godine Sjedinjene Američke Države optužuju sirijski režim za pružanje podrške terorizmu. Amerika je Siriji tada uvela prve sankcije. Kako su godine odmicale, Vašington ih je pooštravao. Na najoštrije američke vlasti su se odlučile pre osam godina, uz obrazloženje kako Damask pruža podršku iračkom podzemlju. Blokirane su američke investicije u Siriji, izvoz takođe. Sada se na pooštravanje sankcija Siriji odlučila i Evropska unija. Negodovanje sirijskog naroda raste. Ljudi su proteklog vikenda izašli na ulice. Ali na tome se sve završilo.

Drugim rečima, uprkos pooštravanju sankcija, one do sada nisu imale mnogo efekta. Sirijski trgovci su se još davno preorijentisali na privrednu saradnju sa Libanom. U kriznim trenucima, novac su preusmeravali ka tom susedu. Krijumčarenje na potezu Damask-Bejrut oduvek je postojalo, čak i kada se sirijska vojska povukla iz Libana, nakon ubistva premijera Haririja 2005. godine. Iako su odnosi Sirije i Libana često tokom istorije bili problematični, za saradnju te dve zemlje moglo bi sreći da je višestrana i kompleksna – i na ekonomskom planu.

Sirija okrenuta Rusiji i Kini

Rukovodstvo u Damasku uspevalo je da se odupre izolaciji Zapada, tragajući za saveznicima na istoku. Gvozdene zavese više nema, ali Rusija je ostala pouzdan partner protiv Amerike i Evropske unije. Poslednjih godina Sirija je partnera pronašla i u Kini. Zato izjava šefa sirijske diplomatije Valida Mualima povodom pooštravanja sankcija protiv režima u Damasku ne iznenađuje: „Mislim da stav Rusije i Kine ostaje nepromenjen. Naš narod to pozdravlja. U konstantnom smo dijalogu i sa njima imamo dosta susreta.“

Koliko će zvanični optimizam Damaska potrajati, ostaje da se vidi s obzirom na to da je Brisel doneo odluku o obustavi uvoza sirijske nafte. To bi mogao biti veliki udarac za tamošnju privredu, jer Sirija 90 odsto svoje nafte izvozi na evropsko tržište. Režim Bašara al-Asada veruje da embargo neće imati mnogo efekta, jer bi izvoz nafte mogao biti preusmeren na Peking i Moskvu. Kina je u saopštila da je zainteresovana za sirijsku naftu, ali samo ako ona bude bila ponuđena po povoljnijoj ceni. Energetskog giganta, Rusiju, uvoz nafte ne zanima.

Pritisak zbog unutrašnje politike

Sankcije Evropske unije obuhvataju i blokadu finansijskih sredstava koji su u okviru Evropske investicione banke Siriji bile namenjene. Sada kada se i Arapska liga distancirala od sirijskog režima, poslovnom svetu u Damasku neće biti nimalo lako.

S druge strane, po prvi put se nove sankcije mogu protumačiti kao pritisak na sirijsko rukovodstvo zbog politike na domaćem terenu. Sirijci možda nisu revolucionari, možda većina zaista ne podržava proteste koji se u Damasku odigravaju. Ali, krvoproliće u svojoj zemlji sigurno ne žele.

Autori: Bjern Blaške, Kairo (SWR) / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković