Kineske pare neophodne Americi

„Obama je prvi predsednik SAD koji dolazi u posetu Kini već u prvoj godini svog mandata“, piše kineski dnevnik na engleskom jeziku Dejli nejšn. Na prvoj stranici je fotografija Baraka Obame snimljena neposredno po dolasku u Šangaj.

Američki predsednik obratio se kineskim studentima u Muzeju nauke i tehnologije u Šangaju. Naglasio je važnost saradnje Kine i SAD bez koje, kako je rekao, malo problema u svetu može da se reši.

Obama je insistirao i da se njegovi govori na kineskoj nacionalnoj televiziji ne cenzurišu. Uzalud. Naravno da se kineske vlasti ne moraju plašiti Obaminih reči. Kako ne bi provocirao Peking, Obama je čak odložio susret sa Dalaj lamom u Vašingtonu.

Na početku azijske turneje američki predsednik je govorio o verskoj toleranciji, pravima manjina i pravu na slobodu mišljenja: „Bolje da nastavimo ovu raspravu u duhu partnerstva“.

Dogovor o klimi ni na vidiku

Pohvalno govoriti o Americi kao zemlji tolerancije je mnogo delotvornije nego pokazivati prstom na Kinu, kaže Obamin savetnik, Džefri Bader. Uostalom Kina je u ulozi davaoca kredita neophodna SAD. Američki dugovi Kini iznose preko 800 milijardi dolara.

Bez kineskih kredita Obama ne bi bio o stanju da spasi Dženeral Motors, Krajsler niti da spasi američki ekonomski program: „Jaka i napredna Kina može da bude izvor snage za međunarodnu zajednicu“. Privredno jaka Kina je dobra i za svet i za SAD, naglasio je Obama rekavši da SAD ne žele da blokiraju privrednu ekspanziju Kine.

Ipak, Obama je odustao od zahteva o kojima je govorio na početku azijske turneje. Samit o klimi u Kopenhagenu neće biti uspešan, nego će u najboljem slučaju predstavljati prolaznu satnicu na dugom putu donošenja ugovora koji će naslediti protokol iz Kjota. Po tom pitanju su Kina i SAD saglasne.

auitori: Ralf Sina / Željka Bašić Savić

odg. urednik: Nemanja Rujević