Kinezi žele da kupe američki naftni koncern

Američki naftni koncern u kineskim rukama – to je nešto što u Vašingtonu izaziva paniku. Otkad je Čajna nešenel ofšor oil korporejšn, skraćeno CNOOC (si en ou ou si), čiji je većinski vlasnik kineska država, dala ponudu za kupovinu kalifornijskog naftnog koncerna Unokal (Junokal) u Sjedinjenim američkim državama je počela hajka na Kinu, kaže ekspert za spoljnu trgovinu pri konzervativnom Kejto institutu Dan Ajkenson.

«Ima dosta briga oko bilateralnih odnosa. Negativna retorika je dostigla vrhunac, a u Kongresu vlada snažno antikinesko raspoloženje», naglašava Ajkenson.

Američki poslanici ionako na kinesku pojačanu kupovinu u Sjedinjenim američkim državama gledaju sa nepoverenjem, kao recimo na preuzimanje kompjuterskog dela koncerna IBM od strane najvećeg kineskog kompjuterskog koncerna Levono ili na kinesku ponudu za kupovinu poznatog proizvodjača aparata za domaćinstvo Whirlpool. Planirani posao sa naftom je još problematičniji, smatra republikanski poslanik Bobi Džindal.

«To nije isto kao kad se otkupi lanac nekih restorana. Energija ima drugi kvalitet i proširuje svoje dejstvo na našu nacionalnu bezbednost».

Više od 40 članova Kongresa su zajednički napisali pismo Bušovoj administraciji u kome stoji da ako Junikal prihvati ponudu CNOOC, vlada u Vašingtonu mora nešto da preduzme. Dan Ajkenson smatra da je to preterana reakcija.

«Najveće količine nafte kojima raspolaže Unukal nalaze se u Aziji. Ako ih CNOOC eksploatiše i koristi za sebe, onda će kineska potražnja za naftom na svetskom tržištu biti manja. Tako da na kraju sve dodje na isto», kaže Ajkenson.

Kina je već sada, posle Sjedinjenih američkih država, najveći potrošač nafte na svetu. A tendencija potrošnje nafte u Kini je u snažnom porastu. Sigurni energetski izvori su od najvećeg značaja za Peking, a naravno da bi se preuzimanjem američkog naftnog koncerna velike tradicije dobilo i na prestižu.

4.O-Ton:

Mnogi kineski političari imaju osećaj da je Kina do pre par stotina godina bila vodeća kulturna i privredna sila na svetu i da to, posle izvesne pauze, treba ponovo da postane. A mnogi naši političari kada to čuju se obespokojavaju, jer to pre svega vide kao konkurenciju», reči su Ajkensona.

Metoda nežnog pritiska koju su praktikovali članovi Kongresa propala. S obzirom na trgovinski deficit od 162 milijarde dolara i zbog žalbi na masovni odliv poslova iz njihovih izbornih područja, kongresmeni sada prete merama da se na svu kinesku robu uvede carina od 27,5 odsto. To je smešna ideja, kaže Dan Ajkenson.

«Na trgovinski deficit reagovati sankcijama, ništa ne pomaže. Kinezi mogu jednostavno da kažu: O.K., onda mi više nećemo kupovati Boingove avione, nego ćemo ćemo letelice nabavljati kod Erbasa. Ili ćemo kupovati brazilsku pšenicu i soju, a ne američku. Tako da je za nas Amerikance najbolje na snizimo ton i da shvatimo da svi mi imamo interesa od privrednog uspeha Kine», rekao je spoljnotrgovinski ekspert američkog Kejto instituta Dan Ajkenson.