Kinezi dolaze? Ne, oni su već tu…

Povodom izgradnje mosta preko Dunava kod Beograda, list Frankfurter algemajne cajtung u opširnom članku piše o kineskom angažovanju u jugoistočnoj Evropi:

„Osnovni razlog što su kineske ponude tako privlačne jeste u tome što Kinezi odmah obezbeđuju i potreban novac za velike projekte. Isti model zapaža se u celom regionu: kineske banke daju povoljne kredite uz čiju pomoć vlade malih balkanskih zemalja, koje su u finansijskom tesnacu, ostvaruju programe podsticanja privrednog rasta ili plaćaju velike projekte za koje onda angažuju kineske firme. I za razliku od EU ili MMF, Kinezi daju novac ne zahtevajući strukturne reforme ili kresanje državnih izdataka. U slučaju beogradskog mosta preko Dunava „Eksport–import banka Kine“ dala je kredit od 145 miliona evra uz kamatu od tri procenta sa rokom otplate od 15 godina. „To su uslovi koje u ovim vremenima krize nigde ne bismo dobili“, citira list Vericu Kalanović, ministarku za Nacionalni investicioni plan.

Albanija, Mađarska, Moldavija, Grčka…

Dok je tokom proteklih godina Kina obezbeđivala u Africi i Južnoj Americi sirovine za svoju industriju, istočna Evropa sada postaje područje za izvoz kineske tehnologije. Crna Gora je upravo dobila kredit od 47 miliona dolara za kupovinu kineskih brodova. Belorusija od 2007. godine ima sporazum o strateškom partnerstvu sa Kinom. Predsednik albanske vlade Salji Beriša, čija zemlja je već jednom – u vreme Enver Hodže – bila kineski bastion u Evropi, najavio je posle razgovora sa predsednikom Hu Đintaom otvaranje slobodne trgovinske zone za kinesku privredu.

Mađarska se nada da će postati čvorna tačka kineske trgovine sa Evropom. Otvorena je i dvojezična mađarsko-kineska škola kako bi se obrazovali stručnjaci. U Izmiru i Talinu kineski investitori upravljaju lukama ili pregovaraju o njihovom preuzimanju. Kompanija „Kineska prekomorska inženjerska grupa“ u infrastrukturne projekte u Moldaviji ulaže milijardu evra uz uobičajene kineske uslove – tri odsto kamata, 15 godina otplata. To je ogromna suma ako se ima u vidu da je društveni proizvod Moldavije prošle godine bio samo četiri milijarde evra.

I članica EU Grčka ima sa Kinom sporazum o strateškom partnerstvu i nada se da je u Pekingu našla kupca za državne obveznice kako bi finansirala budžetski deficit. Jedna kineska firma ima koncesiju za pretovar kontejnera u najvećoj grčkoj luci Pireju. U Atini priželjkuju da grčke luke postanu mesto pretovara kineske robe za Evropu. U svakom slučaju Kinezi će u grčke luke uložiti tri milijarde evra.

„Dok Moskva i Vašington diskutuju o nuklearnom razoružanju i nadmeću se oko interesnih sfera, svedoci smo kako je bogata i samouverena Kina na najboljem putu da ih pretekne u krajnje iznenađujućoj areni“, prenosi izjavu bivšeg američkog ambasadora u Kišinjevu Luja O’Nila Frankfurter algemajne cajtung.

na sledećoj strani:

Malo transparentnosti oko klime ne škodi

CD kupljen, rasprava dobra

Malo transparentnosti oko klime ne škodi

Povodom ostavke šefa sekretarijata za klimu UN Iva de Bera, list Zidojče cajtung piše:

„Najzad su i Ujedinjene nacije izvukle pouke iz blamaža proteklih meseci u vezi sa zaštitom klime. Sakrivani su naučni dokumenti, konferencija o klimi u Kopenhagenu tako je diletantski pripremljena da je morala da se završi neuspehom, na kraju je došao spor oko pogrešnih rokova u kojima se može očekivati topljenje glečera. Zato je bilo krajnje vreme za ostavku Iva de Bera, jednog od odgovornih za sve što se dešavalo.

Ostavka bi trebalo da ohrabri svetsku organizaciju da što pre promeni strategiju pregovora o zaštiti klime. Katastrofa u Kopenhagenu jasno je pokazala da nema nikakve koristi od toga da 194 šefa država uz veliki broj predstavnika nevladinih organizacija nedelju dana govore na loše organizovanoj konferenciji. Tako se ne stiže do novog sporazuma o zaštiti klime. Niti pomažu neprestane optužbe na račun pregovarača Ujedinjenih nacija da neki naučnici kriju podatke koji bi mogli da dovedu u pitanje tezu o zagrevanju Zemlje. Nešto više transparentnosti ne bi škodilo ni Ujedinjenim nacijama“, piše Zidojče cajtung.

CD kupljen, rasprava dobra

List Noje vestfeliše komentariše odluku nemačke vlade da kupi disk sa imenima poreskih obveznika koji su novac sklonili u Švajcarsku kako bi izbegli plaćanje poreza:

„Ma šta se mislilo o kupovini podataka o onima koji izbegavaju plaćanje poreza, nešto dobro donela je već sama rasprava o tome kupiti te podatke ili ne. Naime, poreski grešnici sami se prijavljuju u velikom broju poreskim vlastima i daju podatke o sakrivenom novcu. Sasvim je sigurno da se nisu preko noći pokajali zbog toga što su prevarili državu – jednostavno su se uplašili da je možda i njihovo ime na CD i nastoje da izbegnu oštriju kaznu na taj način što se sami prijavljuju.

Da je preovladao stav liberala i konzervativaca u strankama Unije da se i ne razgovara o kupovini tih podataka, poreskim grešnicima ne bi postalo vruće. Liberali i konzervativne hrišćanske demokrate morali bi da se upitaju nisu li otišli predaleko u brizi za one koji su utajili porez. Međutim, samo diskusija o kupovini CD nije dovoljna – vlada mora da kupi te podatke i da ih obradi. Ko neoporezovanu imovinu iz pohlepe za profitom krije u Švajcarskoj izlaže se velikom riziku. I ko bude uhvaćen ne treba da kuka, nego mora da odgovara (za utaju poreza)“, piše list Noje vestfeliše.

priredio: Nenad Briski

odg. urednik: Nemanja Rujević