Kinezima i Tibetancima ne trebaju Olimpijske igre već sloboda

Dan uoči otvaranja Olimpijskih igara u Pekignu kineske vlasti deportovale su četvoro stranaca koji su kraj Olimpijskog stadiona razvili transparent sa natpisom o nezavisnosti Tibeta. Dvojica Amerikanca i dvoje Britanaca, članovi organizacije "Studenti za slobodan Tibet" istakli su u sredu zastave i transparente na kojima je pisalo "Jedan svet, jedan san: Slobodan Tibet".

Olimpijske igre u Pekingu počinju, ali protesti ne jenjavaju. Protesti zbog Tibeta, ali i zbog kršenja ljudskih prava u najmnogoljudnijoj zemlji nastavljaju se međutim u drugim zemljama. Kod Brandenburške kapije u Berlinu i u još 30 gradova Nemačke zakazane su prve akcije "Inicijative za Tibet u Nemačkoj" pod nazivom "Protest za Tibet". Trajaće sve vreme Olimpijskih igara. Isto kao i u Indiji.

Nju Delhi: Protesti i štrajk glađu

Zaustavite ubistva na Tibetu uzvikivalo je više stotina ljudi u indijskoj prestonici Nju Delhi. Protestne akcije organizuje Cevang Rigsin, predsednik tibetanskog Kongresa mladih.

„To što Tibetanci i Kinezi sada zaslužuju, nisu Olimpijske igre. Oni zaslužuju slobodu - versku slobodu, slobodu okupljanja, slobodu da sami biraju svoju vladu.“

Rigsin je organizator i štrajka glađu, koji traje već nekoliko nedelja pod budnim okom indijske policije pred sedištem Vlade u Delhiju. Štrajkači se odriču hrane i pića, a na temeperaturi većoj od 30 stepeni - to je i više od torture. Tibetanski kongres mladih ne odstupa od svojih zahteva.

„Zahtevamo od vodećih svetskih političara da bojkotuju ceremoniju otvaranja Olimpijskih igara u Pekingu. Sportisti bi trebalo da vrate svoje krvlju umrljane medalje, da protestuju na pobedničkom postolju i dokažu svoju solidarnost sa tibetanskim narodom.“

„Sportski apel“ kineskom predsedniku

Neki od Nemačkih vrhunskih sportista, među njima i učesnici ovogodišnje Olimpijade, pridružili su se apelu kolega iz čitavog sveta upućenom kineskom predsedniku Hu Đintaou. Sportisti, između ostalog, traže mirno rešenje tibetskog i ostalih sukoba u Kini, obezbeđivanje slobode mišljenja, verskih sloboda i prava na demonstracije, ukidanje smrtne kazne. Oni mole da se aktivisti za ljudska prava u Kini više ne zastrašuju i ne zatvaraju.

Trostruki olimpijski pobednik u plivanju, Nemac Mihael Gros, koji je takođe potpisao pismo kineskom predsedniku, ocenio je da "sport ne može da zanemari pitanje šta se događa izvan stadiona i hala za takmičenja".

„Jer ljudska prava treba da važe svuda i bez ograničenja, naravno i u Kini.“

Obećanje…

Proteste najavljuju i Reporteri bez granica. U Nemačkoj će se protest održati u petak ispred kineske ambasade protiv, kako se najavljuje, neispunjenog "obećanja Pekinga da će dozvoliti slobodu štampe i mišljenja".

Društvo za ugrožene narode takođe je najavilo da će, zajedno sa predstavnicima nacionalnih manjina iz Kine, demonstrirati ispred kineske ambasade u Berlinu i predati peticiju sa preko 10.000 potpisa. Ta organizacija je obrazložila da je njen protest usmeren protiv sve većeg progona nacionalnih grupa kao što su Tibetanci, Ujguri ili Mongolci, kao i pripadnika verskih zajednica kakva je Faun Gong.