Kipar: Logičan, ali opasan eksperiment

„Ogromna većina Evropljana podržaće plan prema kojem bi oni koji su došli do velikih, sumnjivih suma novca, često preko mračnih kiparskih izvora u maloj poreskoj oazi, mogli da računaju na svega 9,9 odsto učešća u programu pomoći iz Brisela. Po prvi put će i male štediše morati da računaju na naplatu izvesnih naknada. Do nedavno je Evropska unija svim svojim građanima pružala garancije na štedne uloge do 100.000 evra. U slučaju Kipra to izgleda neće biti slučaj. Signal koji ukazuje na to da čovek ne može baš u potpunosti da se osloni na datu reč iz Brisela“, komentariše Zehsiše cajtung iz Drezdena.

„Paketom pomoći za Kipar počela je nova faza u spasavanju evra. Delimična eksproprijacija investitora je drastičan korak. Iz ugla takozvanih spasilaca, zaokret je pravičan, ne samo u pogledu opstanka zajedničke evropske valute. Još važnije je konačno tematizovanje odgovornosti vlasnika banaka. To važi i za Španiju, gde se oslabljene banke oslanjaju na pomoć iz Evropskog stabilizacionog mehanizma. Zaokret u dosadašnjoj politici ima jasnu poruku, ko očekuje pomoć mora biti spreman na drastično žrtvovanje. Ali šta će se dogoditi, ako to oni koje su stigli dugovi odbiju? Nije isključeno da je Kipar u svemu tome prva zemlja na jednoj takvoj probi, primećuje Vestfalen blat iz Bilefelda.

„Logičan, ali veoma opasan eksperiment“, naslov je teksta u kojem austrijski Prese navodi kako će po prvi put odgovornost za spasavanje finansijskih institucija morati da snose štediše i deponenti. „Razbijanje tabua sa nepredvidivim posledicama, ali alternative očigledno nema“, piše ovaj list i dodaje kako su maratonski pregovori sa ministrima finansija EU uneli paniku među Kiprane, koji su u subotu upali u banke u strahu za svoje depozite. Vlada u Nikoziji nije imala drugog izbore nego da zatvori banke do daljnjeg, dok se situacija ne smiri.

U penziju sa 69

„Stranke izgleda nemaju nimalo hrabrosti, iako njihovi potencijalni birači baš i nemaju utopijska očekivanja. Jedno istraživanje javnog mnjenja je pokazalo da više od 50 odsto Nemaca, računa sa tim da će ljudi za 20 godina sa 69 godina odlaziti u penziju. Nemačka stari – i uprkos tome niko ne želi iskreno da kaže, da penzionerima u budućnosti, neće biti tak dobro kao onima danas“, piše Braunšvajger cajtung.

„Pomeranje starosne granice na 69 godina trebalo bi da se dogodi 2060. godine. Tako dugoročno do sada nemački demohrišćani i liberali nisu razmišljali. Jedno je jasno: Kada Nemci sredinom ovog veka budu dosegli prosečnu starost od 90 godina, dakle deset godina dužu nego danas, to će ujedno značiti i da će duže morati da rade. Doduše, mnogo toga se do tada može desiti, što bi moglo uticati na uslove odlaska u penziju. U toj priči ima i drugih aspekata koji ukazuju na socijalne posledice, koje ne očekuju samo zaposlene, koji danas u Nemačkoj moraju da rade do 67. U tome smislu, postavlja se pitanje, čemu priča o pomeranje starosne granice u ne tako bliskoj budućnosti sada? Predizborna kampanja ili provokacija“, pita se Lauzicer runšau iz Kotbusa.

„Partijama Unije (CDU i CSU) dobro je poznato da svoj dvostruki kompromis do septembra ne mogu da sprovedu u delo. Koalicioni partner liberali, koji marljivo rade na svojoj izbornoj kampanji, mogli bi koliko već ove sdemice na zasedanju koalicionog odbora da pošalju signal koji bi ideju demohrišćana mogao da zaustavi. Time bi teren za priču o kasnijem odlasku u penziju za pedeset godina u parlamentarnim odborima, postao previše klizav“, primećuje Vestfeliše nahrihten iz Minstera.

Pripremio: Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković