Kipar – raj za pranje novca?

Ova sedmica mogla bi da bude značajna za Kipar. U sredu (5.12.) će se predsednik države Dimitrios Kristofijas preko TV-ekrana obratiti naciji i najaviti donošenje 20 zakona koji bi trebalo da budu osnova za do sada najobuhvatniji program štednje u istoriji te zemlje. Zakoni bi na dnevnom redu kiparskog parlamenta trebalo da se nađu već u četvrtak (6.12.), samo dan pre nego što će Ulagačko društvo PIMCO objaviti izveštaj o razmerama krize kiparskog bankarskog sektora. Od tog izveštaja zavisiće dalji potezi Evropske unije kada je reč o pomoći toj ostrvskoj zemlji.

Zahlađenje odnosa s Moskvom

Famozna „Trojka“ (sačinjena od stručnjaka Evropske unije, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda) započela je sa radom na Kipru sredinom godine. Ali, i pre dolaska na Kipar, rad „Trojke“ bio je politička tema broj jedan. Predsednik Kristofijas u početku nije hteo ni da pregovara sa „Trojkom“, već je pomoć prvo potražio kod starog partnera – Rusije. Moskva je u početku pristala na saradnju sa Nikozijom, ali iako je prvi obećani kredit od 2,5 milijarde evra s povoljnim kamatama još i prošao, ostali obećani krediti još nisu ni na vidiku. Uprkos žestokom pritisku Kipra.

Krivicu za naglo zahlađenje Moskve, poslanik Komunističke partije Kipra (AKEL) Aristos Damijanu vidi u ponašanju konzervativne opozicije koja ne štedi kritike na račun finansijske politike aktuelne Vlade. „Mogućnost novih kredita iz Rusije je bila više nego realna. Ali opozicija je sve uništila time što je Ruse proglasila neprijateljima, a sam Kipar kreditno nesposobnim. Pod takvim uslovima niko ne bi odobrio kredit“, kaže Damijanu.

Glomazne banke i tajni računi

Tako je sve ostalo na Briselu. „Trojka“ je nedavno, nakon prilično mukotrpnih pregovora, postigla načelni sporazum o tomu šta će se dalje događati sa kiparskim finansijama. Najveći problem ostaje preglomazan bankarski sistem Kipra. Godišnji bilansi banaka daleko premašuju bruto domaći proizvod čitave zemlje. Kiparske banke su, osim toga, povezane sa grčkom privredom što je, nakon poslednjeg opraštanja dela grčkog duga privatnim poveriocima, mnoge kiparske banke dovelo na ivicu bankrota.

Rast kiparskih banaka je i mnogima na ostrvu bio sumnjiv. Šef Centralne kiparske banke Panikos Dimitrijadis ocenio je da je ekspanzija banaka u inostranstvu „potpuno iracionalna“. On je usprkos tome izjavio da su ulozi malih štediša „potpuno bezbedni“. Za sanaciju domaćih banaka biće, nagovestio je Dimitrijadis, potrebno deset milijardi evra. Ali mukotrpne pregovore sa „Trojkom“ dodatno su otežale glasine po kojima se u kiparskim bankama nalaze mnogi tajni računi koji služe za pranje ruskog novca sumnjivog porekla. Nedeljnik „Špigel“ je, pozivajući se na izvore u Nemačkoj obaveštajnoj službi, pre nekoliko nedelja pisao da Kipar „pruža uslove“ za pranje novca u velikom stilu. Kiparska vlada odlučno je demantovala napise nemačkog nedeljnika kao „potpuno neosnovane“.

Autori: Janis Papadimitriu / Nenad Krajcer
Odgovorni urednik: Ivan Đerković