Kipar u ćorsokaku

Euforija oko izlaska iz krize se stišala. Razgovori oko ključnih pitanja Kipra završili su u ćorsokaku. Nema dogovora oko pitanja vlasti, budućnosti turskih trupa, ali ni o tome da li će današnji ujedinjeni Kipar opstati. Nemački diplomata Peter Viting kaže da su razgovori do sada bili kontrolisani od strane samih konfliktnih strana.

“Ujedinjene nacije bile su samo posrednik u razgovoru. To je pozitivan razvoj situacije.“

Najpre fedracija, a potom odvajanje

Vremenom će i UN biti aktivnije u pregovorima. Najkasnije onda kada bude reči o uređenju Kipra, naglasio je Peter Viting. Kiparski predsednik Demetris Kristofijas i lider kiparskih Turaka Mehmet Ali Talat, prilikom poslednjeg susreta, dogovorili su se da će se budući Kipar sastojati od jednog Grčkog i jednog Turskog dela, a da će spolja delovati kao jedna država. Postavlja se pitanje da li će ta država biti nešto posve novo ili neće doći do bitnijih izmena.

Nikos Anastasiadis, lider opozicione partije Demokratskog pokreta, objašnjava poziciju grčkih Kiprana.

„Ukoliko bismo pristali na formiranje nove države, morali bismo najpre da priznamo severni Kipar. Sa njim bismo zatim bili u pregovorima. Nije slučajno da turski Kiprani za primer uzimaju Čehoslovačku i Kosovo. To pokazuje da oni žele najpre federaciju, kako bi se zatim odvojili.“

Veliko nepoverenje

Kutlaj Erk, nekadašnji gradonačelnik severne Nikozije brani ideju novog osnivanja države.

„Dopadalo se to nama ili ne, ova dva dela Kipra su trideset godina živela odvojeno. Na severu su Turci razvili sopstvene strukture. Imamo preduzeća, univerzitete, sve moguće aktivnosti. Ako ne dođe do novog osnivanja države, već samo do transformacije dosadašnje republike, onda će sve to prestati da postoji.“

Nepoverenje je veliko. Tome se može dodati unutrašnja situacija u Turskoj. Ukoliko bi došlo do zabrane vladajuće partije AKP-a, pregovori na Kipru bili bi ugroženi. Time bi i proces integracije Turske u EU bio prekinut. A upravo je perspektiva ulaska u EU Ankaru navela da prihvati Ananov plan iz 2004. koji sadrži inicijativu za stvaranje jedinstvene države sa dva ravnopravna entiteta, grčkog i turskog, i rotirajućim predsednikom.