Kirije i cene nekretnina opasno poskupljuju!

Kelnska katedrala, simbol ovog grada i čitave Nemačke, vidi se iz bilo kog dela Kelna. Čak i iz predgrađa gde su cene stanova pristupačnije, reklo bi se – normalne. Blizina katedrale rezervisana je međutim samo za one sa najdubljim džepom, a sličnu sudbinu dele stanovnici Minhena ili Hamburga. Nemačka centralna banka saopštila je da su cene nekretnina u sedam najvećih gradova oko 20 odsto iznad proseka.

Nemačka gotovo nije ni osetila krizu i visoke cene nekretnina oslikavaju dobro ekonomsko stanje, kaže Herman-Jozef Hansen koji u Centralnoj banci vodi odeljenje Konjukture. „Drugi razlog je što su kamate za kupovinu nekretnina niske u poslednje vreme, tako da su stanovi i kuće pristupačniji“, navodi Hansen za DW. Osim toga, mnogi žele da igraju na sigurno i svoj novac umesto u akcije ili biznis ulažu u ono što po pravilu ima najstabilniju cenu – nekretnine. Odatle nastupa prosta ekonomija – potražnja prevazilazi ponudu i cene idu u nebesa.

Nemačka neće doživeti sudbinu SAD

Razvoj neodoljivo podseća na mehur koji je nastao – i na kraju pukao – u Sjedinjenim Državama, ali i Irskoj i Španiji. U tim zemljama je početkom milenijuma ekonomija naizgled cvetala, svi su hteli da kupe nekretninu, svašta je stavljano pod hipoteku – kada su kamate porasle, nekretnina su svi hteli da se otarase, a niko da ih kupi. „U Španiji se volumen stambenih kredita udvostručio, a zatim utrostručio za nekoliko godina“, kaže za DW Mihael Foigtlender sa Instituta za nemačku privredu. On ne veruje da slična sudbina čeka Nemačku jer je ovde „volumen kredita relativno konstantan“.

U državama koje su osetile pucanje mehura krediti su se delili olako, banke su namirisale ekspresnu zaradu te su od građana tražile gotovinsko učešće od svega deset odsto. Foigtlender podseća da to u Nemačkoj nije slučaj. Iako su stanovi u velikim gradovima – što za kupovinu, što za iznajmljivanje – mnogima teško pristupačni, tržište izgleda zdravo. „Cena samo oslikava odnos ponude i potražnje“, kaže stručnjak Centralne banke Hansen. „Osim toga, povećanje cena primetno je samo u velikim gradovima koji su veoma atraktivni.“

Ovakvo tumačenje malo pomaže ljudima koji rade prosečno plaćene poslove u velikim gradovima i ne mogu da priušte skupe stanove. Zato neki stručnjaci poput Klausa Bekmana, šefa Instituta za urbanizam, traže masovnu izgradnju stambenih blokova u bivšim industrijskim zonama ili na napuštenom zemljištu železnice. Bekman osporava argument da su novi stanovi nepotrebni jer broj stanovnika Nemačke ne raste. „Ta teza je osnovana samo na prvi pogled. Međutim, domaćinstva su sve manja, u njima živi sve manje ljudi. Zato nam treba više stanova za isti broj stanovnika.“

Svi bi u centar

Bekman ipak misli da nema razloga za paniku. Kaže da cene znatno rastu samo u velikim gradovima jer svi žele da idu tamo gde ima posla. „Rurska oblast ili istok Nemačke beleže stalno smanjenje broja stanovnika. Tržište nije napeto, jednostavno nema investitora koji bi gradili stambene jedinice jer im se to ne isplati.“ Ekonomista Foigtlender primećuje da su Nemci poslednjih godina spremniji da skuplje plate kiriju da bi živeli bliže radnom mestu. „Jedan od razloga za to su povećani troškovi prevoza. Nemci ne žele više da plaćaju dva automobila u domaćinstvu ili da putuju daleko do posla.“

Klaus Bekman primećuje da kupovina sopstvenog stana ili kuće, osim što trajno obezbeđuje krov nad glavom, vezuje ljude za određeni deo grada na pozitivan način. „Ljudi koji dugo žive u jednoj četvrti više se i angažuju da načine grad boljim. Zato mene uvek zanima koliko stanova kupuju naši sugrađani migrantskog porekla.“ I ova medalja ima dve strane – biti vezan za stan znači biti manje fleksibilan kada je radno mesto u pitanju, što danas poslodavci posebno cene.

Ispod čitave priče ostaje činjenica oko koje su saglasni svi naši sagovornici – i sledećih godina će blizinu kelnske katedrale moći da uživaju samo oni sa dubokim džepom. Drugima ostaje periferija.

Autori: Martin Koh / Nemanja Rujević

Odg. urednica: Dijana Roščić