Klima i Kjoto sporazum

Jedna od najvažnijih oblasti o kojima će se diskutovati u Najrobiju biće budućnost politike o zaštiti klime. Najpre bi trebalo da zaživi protokol iz Kjota, a zatim i da započnu prgovori o novom sporazumu nakon 2012. kada treba da istkene protokol iz Kjota.

U Kjoto protokolu su sadržane važeće gornje granice emisije štetnih gasova, činioca odgovornih za promene koje nanose štetu klimatskim uslovima na zemlji.. Prvostepeno se 38 industrijskih zemalja obavezalo da u periodu izemdju 2008 do 2012 smanji zagadjivače to jest izazivače pregrevanja planete u proseku za 5,2 posto u poredjenju sa 1990. Datum do kada treba sproveseti odredbe iz Kjota 2012 . Medju svim ostalim zagadjivačima , ugljen dioksid je naveden kao uzročnik polovine ukupnog efekta «staklene bašte». Evropska Unija se obavezala da će smanjiti emisije štetnih gasova za osam posto. U jednoj internoj preraspodeli tereta u okviru EU Nemačka je obećala minius od 21. posto. SAD su još 1997 obećale smanjenje od sedam posto, Japan od šest procenata. Kako b i ovaj cilj bio ostvaren, zemlje su pored redukcije svojih sopstvenih emisija predvidele i druge mogućnosti:

Na primer jedna industrijska zemlja koja je uspela da emisije svojih štetnih gasova smanji ispod dogovorenog nivoa, može da drugoj zemlji koja je svoje ciljeve premašila, u okviru emisione trgovine, proda preostale kvote. U industrijskim zemljama dozvoljena je takozvana «zajednička primena» postavljenih normi gakozvana Joint implementacija mera u zaštiti klime.

Protokol u Kjotu prihvaćen je 12. decembra 1997 od strane 159 zemlja, ugovor su potpisale 84 zemlje, medju kojima su i SAD. Ratifikacija medjutim nije usledila, američki predsednik Buš je u martu 2001 izričito odbio da stavi svoj potpis ispod ovog dogovora koji koji je u SAD skoplčan sa značajnim troškovima.

SAD same prouzrokuju četvrtinu emisije svih štetnih gasova, i njihovo odustajanje od ratifikacije predstavlja težak udarac, iako je u medjuvremenu 141 zemlja ratifikovala protokol iz Kjota.

I. Arnold