Klintomanija

“My Life” - moj život, pod ovim naslovom objavio je bivši američki predsednik Bil Klinton svoje memoare. U prvom izdanju štampano je 1,5 miliona primeraka, očekuje se da će knjiga imati veliki uspeh. Knjižare su produžile radno vreme kako b i zadovoljile veliki broj kupaca željnih da dodju do Klintonovih memoara, što je još jedino poredivo sa jagmom za bestselerom Hari Poter. Bil Klinton je i sam podupirao interesovanje kroz pomoć opsežne medijske kampanje, a kada je u pitanju afera Levinski, radoznalost mnogih neće biti u potpunosti zadovoljena, jer je toj temi posvećeno samo nekoliko redaka.

Kada je u pitanju Klintonova knjiga, niko nije mogao da je izbegne, čak ni predsednik Buš. Kako bi sebi uštedeo reči pohvale na račun svog prethodnika, prilikom jednog prijema u čast porodice Klinton u Beloj kući prošle nedelje, Buš je rekao:

"On je pet puta biran za guvernera Arkanzasa i prvi je gradjanin te američke države koji je postao predsednik SAD. Klinton je bio i prvi član demokratske partije posle Ruzvelta, kojem je pošlo za rukom da bude ponovo izabran. Ja bih o njemu mogao još mnogo toga da ispričam, ali to će uskoro moći da se pročita u svakoj dobroj knjižari u zemlji.”Bil Klinton se i sam veoma trudi i udara u reklamni doboš, a nije zazirao da u jednom TV intervjuu CBS, odgovori na škakljiva pitanja o svojoj aferi sa Monikom Levinski, koja ga je pri kraju njegovog mandata mogla koštati i položaja predsednika i razvoda braka.

”Ja verujem da sam to učinio iz najgoreg razloga koji se može zamisliti. Prosto jer se moglo. A to je sa moralnog stanovišta neodrživa pobuda koju čovek može da ima”.

Klinton u svojoj knjizi navodi da pošto je svojoj supruzi Hilari priznao aferu, najmanje dva meseca morao da spava na kauču. Brak je spašen zajedničkom porodičnom terapijom, kao i pojedinačnom terapijom svakog od njih.

Ljubimac medija i bivši predsednik, koji je za knjigu ”Moj život” dobio predujam od 10 miliona američkih dolara, u svojoj autobiografiji skicirao je svoj politički razvitak. Od srednjoškolca koji je učestvovao u školskim debatama do predsednika, na kojeg je Džon Ficdžerlad Kenedi možda imao najveći uticaj. Sledi jedan isečak iz zvučne verzije knjige ”Moj život” o susretu sa Kendeijem 1963 –će godine.

”Ja sam stajao sasvim napred. A pošto sam bio višlji rastom od svih drugih, a i veći obožavatelj od ostalih, bio sam odlučio da se sa Kenedijem rukujem. To je za meine bio neverovatan trenutak. Sresti predsednika kojeg sam već u devetom razredu podržavao u našim školskim debatama. O uticaju ovog susreta kasnije se mnogo pisalo. Moja majka kaže, kada sam posle susreta došao kući, da je ona znala da ću ja postati političar.

U utorak, 22-og juna, kada je knjiga izašla iz štampe, knjižare u mnogim američkim gradovima ostale su otvorene do ponoći, kako bi se izašlo u susret pravoj navali kupaca. 1,5 miliona štampanih knjiga već u prvom izdanju su američki rekord za jednu stručno političku knjigu. Interes medija je ogroman, iako čitaoci neće saznati mnogo toga novog, mišljenje je istoričara Sebastijana Heesa iz Instituta Bruklin.

”Ljudi žele da nešto nauče zu pomoć lektire. Da li će biti razočarani? Kladim se da je tako. Niksonova knjiga nije bila od pomoći u razumevanju skndala ”Votergejt”, a i sa Klintonovom knjigom neće biti mnogo drugačije.”

Daniel Šeškevic