Klintonova izazvala bes u Mjanmaru
26. jul 2009.
Klintonova je tokom svog izlaganja na forumu ASEAN na Tajlandu pozvala Mjanmar da bezuslovno pusti na slobodu prodemokratsku liderku te zemlje Aung San Su Ćui. Američka državna sekretarka je takođe ponudila Mjanmaru bolju budućnost i bolje odnose sa SAD, ali je to delimično uslovila i sudbinom Sun Ći.
Pravi cilj sakriven
S druge strane, mjanmarski državni mediji smatraju da bi, ukoliko članice ASEAN-a budu nastojale da ispune zahteve Klintonove, to bio samo početak i da je pravi cilj da se u Mjanmaru na vlast postavi neko koga bi SAD mogla da kontroliše.
"Ako ASEAN postupi po uputstvima, nalogu američke državne sekretarke, to onda znači da je ta asocijacija postala sledbenica politike SAD", navodi se u mjanmarskom dnevniku "Mijanma Ahlin Dejli".
Klintonova je tokom foruma izrazila zabrinutost da bi Severna Koreja, koja je već pretnja svojim susedima i SAD zbog svoje istorije prodaje raketnog naoružanja i nuklerane tehnologije, sada mogla da uspostavi bliže veze sa vojnim liderima Mjanmara.
Protesti zbog zatvaranja San Su Ći
Liderka opozicije u Mjanmaru Aung San Su Ći je u maju ove godine optužena da je prekršila uslove kućnog pritvora, nakon čega je
odvedena u zatvor Inseinu, severno od Jangona. Ona je navodno optužena zbog toga što je jedan američki državljanin tajno boravio nekoliko dana u njenoj kući. Zbog ovog propusta liderki opozicije u Mjanmaru preti tri do pet godina zatvora.
Zapadne diplomate u Jangonu veruju da će Sun Ći biti osuđena i da se ta presuda očekuje u toku avgusta. Suđenje je izazvalo veliko negodovanje međunarodne zajednice i pristalica mjanmarske opozicije.
Onemogućavanje liderke opozicije
Političke tenzije u Mjanmaru povećane su od kada je vojna hunta objavila da se spremaju novi izbori, prvi od 1990. godine kada je vlast nasilno preuzela vojska, a Aung San Su Ći pobedila na glasanju. Kazna zatvora izolovala bi liderku opozicije tokom izbora koji bi trebalo da se održe sledeće godine.
Aung San Su Ći je dobitnica Nobelove nagrade za mir zbog svog prodemokratskog angažmana u Mjanmaru, nekada poznatog pod imenom
Burma.Tokom poslednje dve decenije, više od 10 godina provela je u kućnom pritvoru ili zatvoru.
Njoj tokom tog vremena nije bila dozvoljena poseta bez državnog odobrenja, zabranjeno joj je telefoniranje, a zapadnim diplomatama je
zabranjeno da se sretnu sa njom.
Autor: beta/zbs