Knjiga pod jastukom: moguće učiti tokom sna!

Florijan ima 12 godina i govori o svom iskustvu posle sedam godina provedenih u školi: „Kada imam test u školi, pogledam pre spavanja u knjige i sveske i imam utisak da mi to pomaže“.

Švajcarski neurobiolog Reto Huber želi da sazna da li je u pitanju samo osećaj ili je to stvarno tako. Šta se to događa u Florijanovom mozgu kada uči i potom legne da spava. Huber je za tu svrhu razvio specijalni test. Florijanu se na glavu stavlja hauba sa 128 elektroda. Njegov zadatak je da virtuelnom loptom na kompjuteru više puta za redom pogodi zadate ciljeve.

Međutim, Florijan ne zna da je miš koji koristi manipulisan. Naime njegovi pokreti su za nekoliko milimetra pomereni. On se čudi zašto tako malo pogađa. Ali Florijanov mozak brzo kapira – sve se to događa nesvesno – i on sve češće pogađa.

Kontrolni instrumenti tokom eksperimenta pokazuju posebnu aktivnost dela mozga koji je zadužen za učenje. Rato Huber objašnjava da je za pokrete zadužen motorički korteks. S obzirom da je Florijan desnoruk – aktivira se levi motorički korteks, koji se nalazi u sredini mozga.

Utvrđivanje gradiva…

Florijan ide na spavanje sa elektrodama. Tokom sna će se pokazati da li postoji veza između spavanja i učenja. I zaista – Reto Huber konstatuje da je upravo region mozga koji je korišćen za učenje spavao dublje od ostatka mozga.

Razlozi za to mogu biti različiti: „Po jednoj teoriji ono što je naučeno tokom dana se za vreme spavanja ponavlja, na taj način utvrđuje i sutra može bolje da se iskoristi. Druga hipoteza kaže da se tokom spavanja informacije generalno obrišu, osim onoga što je prethodne večeri najbolje naučeno“.

Dvanaestogodišnji Florijan je ustao odmoran – uprkos haubi sa elektrodama i neuobičajenom prostoru u kojem je spavao. Odmah seda za kompjuter i opet je tu virtuelna lopta. Ali i manipulisani miš. Florijan sam kaže da mu je danas sve jednostavnije nego juče. I zaista Florijan bolje gađa nego juče – to se vidi po rezultatima.

Zaključak glasi – spavanje je značajno pojačalo efekat učenja. Reto Huber je na testovima sa drugom decom konstatovao da su rezultati posle spavanja bili bolji između 5 i 20 odsto!

Dakle obnavljanje gradiva tokom spavanja je moguće – ali samo ako se prethodnog dana vredno učilo i vežbalo.

autorka: Dijana Roščić

odg. urednik: Nemanja Rujević