Knjiga u senci arapske revolucije

Podnevna molitva je upravo počela i u jednom odvojenom prostoru šatora-štanda Saudijske Arabije muškarci se klanjaju u pravcu Meke. Uprkos ovakvim prizorima gužva na Sajmu knjiga ne posustaje ni u vreme molitve. U oči upadaju štandovi s knjigama koje tematizuju islamsko pravo. Na ovim štandovima znatiželjnim posetiocima se obraćaju muškarci s podužim bradama i odeveni u tradicionalnu belu odoru koja seže do gležnjeva.

Izdavači i "dečje bolesti"

Dve godine nakon revolucije u Egiptu i svrgavanja režima Hosnija Mubaraka, ponovo se održava Sajam knjiga u Kairu, najstarija i najveća manifestacija takve vrste u arapskom svetu. Ove godine u Kairo je stiglo 735 izdavača. Pre dve godine je Sajam već bio pripremljen, ali je u poslednjem trenutku otkazan.

Prvi put nakon dve godine se ovde opet predstavlja i Frankfurtski sajam knjiga. Najveći sajam pisane reči na svetu u Kairu se tradicionalno predstavlja zajedno s Geteovim institutom. Ponuda je prilagođena podneblju, jedna od glavnih aktivnosti je ponuda kurseva za buduće egipatske izdavače koji uključuju i višenedeljne boravke u Nemačkoj. Šerif Bakir je jedan od izdavača koji od samog početka prati program za izdavače iz arapskih zemalja. Jer iako je tradicija izdavaštva u arapskom svetu duga, a Egipat sa svojih 650 izdavačkih kuća predstavlja izdavačkog diva u regionu, izdavaštvo u ovom delu sveta još uvek pati od nekih "dečjih bolesti".

6.000 primeraka - bestseler

Reč je o tome da su izdavačke kuće u arapskim zemljama uglavnom već generacijama u porodičnim rukama, sa izrazitom hijerarhijom i otuda vrlo nefleksibilne kada treba da se reaguje na neke promene na tržištu. Ipak najveći problem izdavača u Egiptu je još uvek nedostatak čitalačke publike. Jer iako širom sveta više od 300 miliona stanovnika govori arapski, prosečni tiraž štampanih izdanja na arapskom iznosi tek 1.000 do 3.000 primeraka. Knjiga koja se za šest meseci proda u 6.000 primeraka važi za bestseler.

Ali, kako kaže Bakir, u Egiptu je na pomolu nova generacija čitatelja koje zanimaju nove teme. Paralelno s njima pojavljuje se i nova generacija izdavača koja toj mladoj publici ima šta i da ponudi i u stanju je da brže reaguje na njihove prohteve. Ipak, najveći izazov za izdavače je trenutno teška ekonomska situacija u zemlji. Građani sve manje kupuju knjige a isto se odnosi i na javne knjižare koje su nekada Sajam knjiga u Kairu koristile za najveću godišnju nabavku novih izdanja. U državnom budžetu Egipta kultura ne zauzima istaknuto mesto. Nekada su i bogate arapske zemlje oko Persijskog zaliva popunjavale budžete egipatskih izdavača.

Ali šeici su posle "Arapskog proleća" postali oprezniji. "Oni ne žele da uvoze revoluciju preko knjiga", kaže Šerif Bakir. Pri tom je više od 60 odsto svih izdanja predstavljenih u Kairu sa verskom tematikom. Ostatak se odnosi na stručnu literaturu. Beletristika je slabo zastupljena. Izdavači se ipak nadaju da bi ovogodišnji sajam mogao da donese barem blagu prekretnicu u pravcu oporavka izdavaštva u arapskom svetu.

Autori: Amira Al Al / Nenad Krajcer

Odg. urednica: Ivana Ivanović