Ko će biti najviši funkcioneri EU?

To je omogućio postignuti dogovor o konačnom usvajanju Ugovora iz Lisabona o reformi ustrojstva Unije, kojim bi, sa mandatom od dva puta po dve i po godine, prvi put bio uveden položaj predsednika EU, kao i šefa diplomatije sa mandatom od pet godina.

Merkel i Sarkozi „nešto šuškaju“

Na samitu EU, prve naznake o budućim čelnim ljudima Unije bile su uzdržane. Francuski predsednik Nikola Sarkozi je izjavio da "Francuska nema kandidata", ali je potom saopštio da će on i nemačka kancelarka Angela Merkel podržati jednog kandidata. U diplomatskim krugovima u Briselu se tvrdi da su Sarkozi i Angela Merkel na sastanku u Parizu, uoči susreta lidera EU, detaljnije razmotrili i koji bi kandidati najviše odgovarali i kakvu ulogu bi trebalo da imaju kao čelnici EU, na osnovu Ugovora iz Lisabona o reformi Unije.

Bler i Junker u igri – ali bez velikih šansi

Opšte je uverenje da su izgledi prvih nezvaničnih kandidata za predsednika EU za sada neizvesni, posebno kada je reč o bivšem britanskom premijeru Toniju Bleru, pošto dolazi iz zemlje koja nije članica evro-zone i šengenskog prostora, ali i zato što je aktivno podržavao i uključio Veliku Britaniju u američku vojnu intervenciju u Iraku. Drugi mogući pretendent na položaj "prvog među jednakima" u EU, luksemburški premijer Žan-Klod Junker, takođe nema velikih šansi, iako bi se moglo desiti da predsednik Unije bude upravo iz neke "male" zemlje.

Kandidati manjih zemalja u igri

Do sada su se spominjala imena holandskog premijera Jana Petera Balkenendea i bivše predsednice Irske Meri Robinson, a sve češće se čuje i da bi bivši austrijski kancelar Volfgang Šisel mogao biti rešenje za predsednika koji bi imao ugled u svetu i umeo da uspostavi ravnotežu među vođima i ustanovama EU. Šisela bi, navodno, rado na položaju predsednika EU videla nemačka kancelarka Merkel.

Ko će naslediti Havijera Solanu?

Kada je reč o budućem šefu diplomatije EU, sada su se na spisku "viđenih" učvrstili britanski ministar inostranih poslova Dejvid Miliband, kao i političari iz Austrije, Nemačke i Rumunije Alfred Guzenbauer, Frank-Valter Štajnmajer i Adrian Severin, a najnovije ime je šef španske diplomatije Migel Anhel Moratinos. Francuzi su pominjali imena više ličnosti kao svojih kandidata. Lideri socijalističkih partija u EU su, kako je izjavio španski premijer Hose Luis Sapatero, zatražili da iz njihovih redova bude budući visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku EU.

Borba za očuvanje klime – samo forma?

Što se tiče borbe za očuvanje klime, na sastanku je istaknuto da su krivci za zagađenje pre svega industrijske zemlje, te da će one morati da pomognu najsiromašnijima da se izbore sa posledicama globalnog zagrevanja. No, u ovom trenutku – pet nedelja pred samit o klimi koji će biti održan u Kopenhagenu – o tome nema nikakvih konrektnijih finansijskiih planova. Finansijska pomoć koja će siromašnima biti potrebna do 2020. godine procenjena je na oko 100 milijardi evra. Evropska unija je izrazila spremnost da izdvoji trećinu te sume. Organizacija za zaštitu životne sredine „Grinpis“ oštro je kritikovala zaključke samita. Ona je saopštila da ti zaključci otežavaju put ka očuvanju životne sredine, pogotovo kada se zna da je danski domaćin prestojećeg samita o klimi, premijer Rasmusen, već rekao da ne očekuje da će samit doneti obavezujuće rezultate ili smernice. „Grinpis“ podseća da na ovaj način neće moći da se dođe do ugovora koji bi zamenio tzv. protokol iz Kjota.

beta/dpa/sb/nb