Ko će biti predsednik Tribunala?

Prvi put će biračko telo od 18 sudija Haškog tribunala morati da se opredeljuje između dvojice kandidata za predsednika i isto toliko za potpredsednika. Najstarijem sudiji Tribunala, Amerikancu Meronu, koji ima 83 godine, suprotstaviće se jedan od najmlađih, južnokorejski sudija O-Gon Kvon, kojem je 60 godina. Aktuelnom potpredsedniku Tribunala, Maltežaninu Ađusu protivkandidat je holandski sudija Alfons Ori.

Kvon i Ori u ovom trenutku predsedavaju većima koja vode postupak protiv Radovana Karadžića i Ratka Mladića. Meron i Ađus su po funkciji članovi Žalbenog veća. Posle letošnje afere, koja je usledila nakon što su mediji širom sveta objavili pismo danskog sudije Frederika Harhofa u kojem je, zbog izricanja serije oslobađajućih presuda, izrazio rezerve prema nezavisnosti i nepristranosti Tribunala, današnje glasanje i izbor može uneti novu napetost i zabrinutost kako među sudijama tako i u javnosti zemalja bivše Jugoslavije.

Oslobađajuće presude

Sudija Teodor Meron kandiduje se za najvišu funkciju u tom međunarodnom sudu nakon što je Žalbeno veće, kojim je on predsedavao, tesnom većinom glasova donelo oslobađajuću presudu generalima Hrvatske vojske Anti Gotovini i Mladenu Markaču, a potom načelniku Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčilu Perišiću. U prvostepenom postupku, Gotovina je bio osuđen na 24, Markač na 18 godina, a general Perišić, koji je optužen i za pomaganje počiniocima genocida u Srebrenici, čak na 27 godina zatvora. Onda su im, u žalbenom postupku, kao pod čarobnim štapićem, koji je, prema mnogim diskretnim naznakama u komentarima vodećih svetskih medija, držao sadašnji predsednik Tribunala, te decenijske kazne naprosto nestale, i oni su na slobodi.

Zbog takvih odluka Žalbenog veća sva udruženja žrtava iz Bosne i Hercegovine, kao i nevladine organizacije iz Srbije i Hrvatske, tražile su od Ujedinjenih nacija smenu sadašnjeg predsednika Tribunala, ali nikad nisu dobile ni odgovor na taj zahtev. U biračkom telu, koje će danas odlučiti ko će biti novi i verovatno poslednji predsednik Tribunala, biće i sudija Harhof, koji je svoje pismo napisao zbog „neprijatnog osećanja da je Tribunal promenio kurs pod pritiskom vojnih establišmenata nekih uticajnih zemalja“.

Može se sudiji Harhofu verovati kad kaže da to osećanje i zabrinutost dele i neke kolege „koje sreće u hodnicima suda“. Sve to govori da današnji izbor neće, kao u proteklih dvadeset godina, biti stvar konsenzusa ili aklamacije, nego težak ispit za profesionalnu i moralnu savest 18 sudija Haškog tribunala.

Autor:Dževad Sabljaković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković