Ko šta plaća u Evropi?

Zajednički budžet 27 članica Evropske unije ove godine iznosi 129 milijardi evra. Koristi se da bi se subvencionisao evropski poljoprivredni sektor, programi na polju nauke, istraživanja, kulture, industrije, kao i strukturalna i sektorska pomoć. Između ostalog, budžet bi trebalo da pokrije troškove evropskih institucija kao što su Evropska komisija, sudovi, Evropski parlament i brojne manje organizacije. Otprilike 80 procenata budžeta se vraća nazad državama članicama u vidu subvencija.

Doprinosi 27 država članica pune kasu EU, kao i prihodi od carine i poreza na dodatu vrednost. Ovi doprinosi sada čine najveći dio prihoda EU i u stalnom su porastu, dok su takozvani kapitalni resursi od carine u padu.

Preraspodela siromašnih i bogatih

Članice su podeljene u dva tabora u pregovorima oko budžeta. Postoji 12 neto davalaca i 15 neto primalaca. Neto davaoci primaju manje novca od Brisela nego što daju za zajednički budžet. Neto primaoci primaju više pomoći i olakšica nego što daju Briselu. Prema Evropskoj komisiji, najveći neto davalac je Nemačka (9 milijardi evra), Francuska (6,4 milijarde evra), Italija (5,9 milijardi), Velika Britanija (5,6 milijardi) i Holandija (2,2 milijarde). Vodeći neto primaoci su Poljska (11 milijardi), Grčka (4,6 milijardi), Mađarska (4,4 milijarde), Španija (2,9 milijardi) i Portugal (2,9 milijardi). Međutim kada se računa po glavi građanina EU, stvari stoje drugačije: Danci plaćaju najviše u budžet Unije, čak 150 evra po osobi, dok Nemačka prima najveću isplatu - 442 evra novčane pomoći od Brisela.

Neto davaoci žele da naprave rez

Udeo u ovom sistemu preraspodele jeste stalan izvor svađa unutar EU. Od kraja 1980-ih, članice dogovaraju višegodišnji budžet sa prihodima i rashodima za vremenski okvir od sedam godina. Trenutno, lideri EU pregovaraju o budžetu za 2014-2020. Prema nacrtu budžeta EK za ovaj sedmogodišnji period predviđeni su rashodi od 1075 milijardi evra. To je neto davaocima previše. Oni, uključujući i Nemačku, zahtevaju smanjenje rashoda za 100 milijardi evra. Britanski premijer Dejvid Kameron želi da napravi korak dalje i smanji sumu za 200 milijardi. Uprkos iznosu od trilion evra, zajednički budžet je minimalan u poređenju sa celokupnim ekonomskim učinkom: on iznosi oko jedan odsto evropskog ekonomskog učinka.

Mnogi dobijaju popuste

1985. godine Velika Britanija je bila u mogućnosti da se cenka i dobije popust na svoj doprinos, jer je dobijala jako malo poljoprivrednih subvencija. Od tada, drugi neto davaoci su dobili popuste, uključujući i Nemačku. Ali popust Ujedinjenom Kraljevstvu je nominalno najveći popust, koji druge države članice moraju da nadoknade. Zato je popust, za koji je bivša premijerka Margaret Tačer rekla: „Želim svoj novac nazad!“, čest predmet rasprava.

Fondovi za spasavanje za dužničke države nisu deo zajedničkog budžeta EU. Za sada je samo jedan mali deo zajmova za spasavanje Grčke izdvojen iz sredstava EU. Privremeni mehanizam za spasavanje evra i evropski fond za pomoć posebno finansiraju države evro-zone.

Autori: Bernd Rigert / Gorana Sekulić

Odg. urednica: Ivana Ivanović