Ko je češki "atomski knez"?

Diplomatska taktičnost nije njegova jača strana. Karel Švarcenberg voli jasne reči. O sukobu na Bliskom istoku je rekao: „Greške su pravile obe strane. Ali, sukob je izazvao onaj ko je prekinuo primirje.“

Češki ministar inostranih poslova označio je Hamas kao terorističku grupu, a sebe kao prijatelja Izraela. Ako on u ime EU razgovara sa Izraelcima i Palestincima, obe strane znaju, sa kim imaju posla.

71-godišnjak potiče iz jedne češke plemićke porodice. Kao dete, 1948. je sa svojim roditeljima pobegao iz Čehoslovačke u Austriju. Posle 1989. aristokrata, koji poseduje nekoliko dvoraca i mnogo zemlje, pridružio se Vaclavu Havelu u izgradnji mlade demokratije: „Ja ne poričem – meni je život dao mnogo toga. I zbog toga osećam obavezu, da nešto od toga vratim“, rekao je Švarcenberg.

Voli druge da nervira

Mnogo godina je Švarcenberg bio političar u pozadini. Tako čovek može druge mnogo bolje da nervira, izjavio je svojevremeno. Od takve vrste zadovoljstva, kao ministar inostranih poslova, moraće da odustane: „Veliki je broj onih koje bih rado nervirao. Ali kao ministar spoljnih poslova – posao mi to ne dozvoljava“.

Bez dlake na jeziku

Karel Švarcenberg bi mogao biti svrstan u konzervativne levičare. On nije član nijedne partije. Kada su češki Zeleni 2006. predložili da on postane ministar inostranih poslova, rekao je da je blizak partiji za zaštitu životne sredine: „Iz mog bivšeg zanimanja, kao šumar stekao sam saznanja o tome koliko je ugrožena prirodna sredina. I kada pogledam promene koje su nastale, samo tokom mog života, tada znam da je došlo krajnje vreme da se nešto učini.“

Na početku su mnogi bili u nedoumici da li će Švarcenberg, koji bolje govori nemački nego češki, moći da bude pravi ministar inostranih poslova. U međuvremenu svi znaju da treba ceniti tog političara od formata.

Kao češki „atomski knez“ Švarcenberg je na sebe navukao bes Austrijanaca, jer je nepopustljivo insistirao na radu češke atomske centrale Temelin. I kada je reč o evropskoj politici on nema dlake na jeziku. EU, kaže Švarcenberg, pati zbog mešavine francuskog centralizma i nemačke razložnosti: „Mi treba veoma dobro da razmislimo kako da EU približimo građanstvu. Smešno je da nemamo zajedničku energetsku politiku, a da pri tom postoje pravila o formi traktorskog sedišta i vrstama buđi na siru.“

Nije stručnjak za Bliski istok

Politički horizont aristokrate stare škole premašuje evropske sitničavosti. Ali, on nije stručnjak za politiku prema Bliskom istoku.Veoma dobro je upoznat sa teškoćama svoje misije. Direktan uticaj, kaže Švarcenberg, u sukobu između Izraelaca i Palestinaca, Evropska unija gotovo da nema. To je trezven i realističan stav. Možda će sukobljene strane moći da uvaže njegov osećaj za stvarnost.