Ko je čovek koji stoji iza pape?

Sada već retko drži koncerte, kaže, ali još voli da prebire po dirkama: kardinal Oskar Andres Rodrigez Maradijaga iz Hondurasa. Pre nekoliko dana je posetio Nemačku i posle mise u Bonu seo za sintisajzer i odsvirao nekoliko džez-numera. Naposletku, studirao je i muziku - pored teologije, psihologije i različitih prirodnih nauka.

71-godišnji Maradijaga vešto zna da privuče i iskoristi pažnju javnosti kada je reč o njegovim idejama i projektima. Svet je za njega saznao kada je postao pokrovitelj kampanje za otpis dugova 2000. godine - inicijative za razvojnu pomoć i nevladine organizacije su se tada angažovale za otpis dugova siromašnih zemalja. I sada, i pored poodmaklih godina, nadbiskup Tegusigalpe rado putuje po čitavom svetu.

Kardinal Rodrigez Maradijaga je između ostalog predsednik katoličke humanitarne organizacije Karitas internacional, kao i član kuratorijuma nevladine organizacije Don Bosko mondo. Ona pomaže mladima koji žive u siromaštvu ili su izopšteni iz društva. No, Maradijagin najnoviji zadatak je, izgleda, i najteži: on se od oktobra prošle godine nalazi na čelu kardinalske komisije koja po nalogu pape Franje treba da reformiše upravu katoličke crkve - vatikansku kuriju. „Očekivanja s tim u vezi su velika“, priznao je on u Bonu na forumu „Don Bosko 2014“. Posle dva početna sastanka osmorice kardinala u oktobru i decembru već su u igri i prvi predlozi.

Reforme bi mogle da koriste laicima

Kao što se vladom upravlja preko ministarstava, tako i svetska katolička crkva ima svoje dikasterijume. Komisija nazvana K-8 analizirala je različite institucije rimske centrale: „Imamo kongregacije za biskupe i sveštena lica, pa zašto ne bismo imali i kongregaciju i za laike?“, rekao je Rodrigez Maradijaga o reformskim predlozima koje kardinali trenutno razmatraju. Laici, naposletku, čine većinu u crkvi. Trenutno katolike bez službenih funkcija zastupa poseban savet, no, i pored toga, nemaju veliki uticaj u Rimu. „Papa sigurno želi novo telo koje će predstavljati laike“, tvrdi kardinal, i naglašava da u tom telu vidi i muškarce i žene. U takvoj kongregaciji bi mogao da postoji i savet za porodice, u kome bi članovi mogli da budu i bračni parovi.

Nije nikakvo čudo što se nadbiskup iz Hondurasa zalaže za jačanje uloge laika. Jer, njihovo veliko angažovanje pamti još iz svoje otadžbine. U Hondurasu nema dovoljno sveštenika, a do mnogih malih sela je teško dopreti. Kardinal je jedini duhovnik u toj zemli koji od mesta do mesta leti sopstvenim helikopterom. Tamo su još 1966. prvi laici prošli kroz obuku da bi za Uskrs mogli da drže mise u udaljenim mestima. Danas ih ima oko 17.000 - to su muškarci i žene koji su odavno preuzeli odgovornost za svoje opštine - iako nisu pravi sveštenici.

Duhovnici bi trebalo da bolje međusobno komuniciraju

Uprava u Vatikanu, koja je poslednji put temeljno reformisana krajem osamdestih godina, za vreme pape Jovana Pavla II, nije jedino što je potrebno reformisati. Potrebno je poboljšati i komunikaciju. „Posle jutarnje molitve proveravam elektronsku poštu preko mobilnog telefona“, odaje nam kardinal Rodrigez Maradijaga. Ipak, tako nešto nije baš standard. Papa to, recimo, ne bi radio: „To je sasvim druga galaksija“, kaže uz osmeh kardinal. No, da bi i pored toga mogle da se donose zajedničke odluke, biskupski sinod bi trebalo da postane stalno telo. „To je dobar instrument kolegijalnog rada“, objašnjava Maradijaga. Sastanci međunarodnih delegata svake tri godine i povremene vanredne skupštine nisu bili dovoljni za potpunu komunikaciju.

A za bolju komunikaciju bi trebalo da se postara i komisija K-8 koju predvodi Maradijaga. Kada završi reformske planove, ona se neće ugasiti, već će ostati da radi kao savetodavno telo pape. „Mi smo na licu mesta i možemo da izveštavamo o događajima u svojim regionima“ - zbog toga papa u komisiju i jeste izabrao po jednu osobu iz svih delova sveta. Evropski član Komisije je, recimo, minhenski nadbiskup - kardinal Rajnhard Marks. Sledeći sastanak grupe K-8 održava se 22. februara. Tada će predlozi za reformu vatikanske kurije biti konkretizovani.

Autorka: Julija Manke
Odg. urednik: Ivan Đerković