Ko je kriv za krizu u Moldaviji?

Između dva svetska rata Besarabija, kako se tada zvala Moldavija, pripadala je Rumuniji. Do danas je rumunski ostao prvi jezik zemlje i kako se procenjuje oko pola miliona ljudi pored moldavskog ima i rumunsko državljanstvo. Sa obe strane granice povremeno se sanjari o ponovnom ujedinjenju.

Međutim, kada je reč o najnovijim nemirima u Kišinjevu rumunski političari su naglašeno uzdržani. Izjavu za medije dao je samo Mirčea Đeoana, predsednik Senata i bivši ministar spoljnih poslova:

„Poruka rumunskih političara Evropskoj uniji, bez obzira na partijsku pripadnost, jeste da Republika Moldavija mora ostati zemlja sa evropskom budućnošću.“

Uticaj Evropske unije

Vlada u Bukureštu odlučno je odbacila optužbe moldavskog predsednika Voronina da su u pozadini nemira možda političke snage iz Rumunije. Većina Rumuna, istina, veruje da su nemiri opravdani, ali da su nasilje u zgradi parlamenta inscenirali komunisti kako bi diskreditovali opoziciju.

U prilog toj tezi, smatraju rumunski posmatrači, govori činjenica da tri opozicione stranke jesu naklonjene Rumuniji, ali ni u kom slučaju nisu za ponovno ujedinjenje i zato nisu mogle doći na ideju da na zgradu parlamenta izvesu rumunsku zastavu.

Neki političari i sociolozi u Bukureštu indirektno kritikuju i Evropsku uniju. Naime, ona je izbore i političke prilike u Moldaviji – uprkos zdravom razumu – ocenila kao demokratske, baš kao i posmatrači OEBS-a pod ruskim rukovodstvom. Rumunski sociolog Dan Dungačiu smatra da Evropska unija nije zainteresovana za promene u Moldaviji:

„Možda je u skladu sa željama EU da u Moldaviji sve ostane po starom i da na vlast ne dođe nova generacija političara koja bi insistirala na članstvu u Evropskoj uniji. Unija nije zainteresovana za proširenje i ne bi da kvari odnose sa Rusijom samo zbog Moldavije. Moglo bi se cinično reći da je Evropska unija zadovoljna rezultatima izbora, jer oni ne stvaraju probleme.“

Autor: Jerg Pas / Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković