Ko je ovde populista?

„Evroskepticizam“ je reč koju čovek skoro ne sme da izgovori po hodnicima u Strazburu, rekao je nedavno u Evropskom parlamentu Najdžel Feridž, vođa britanske Partije nezavisnog Ujedinjenog kraljevstva (UKIP). Za njega je to „normalan i razuman“ izraz identiteta.

„Želimo da živimo, radimo i dišemo u Evropi u kojoj vlada demokratija nacionalne države. Želimo da sarađujemo i trgujemo“, rekao je predsednik UKIP u svom govoru početkom novembra. „Rado pristajemo na razumne, minimalne standarde, dok još uvek kontrolišemo svoje granice.“ Njegov UKIP se smatra populističkom i desničarskom strankom – ali ona nije jedina stranka koja u Velikoj Britaniji profitira od ovog raspoloženja.

„Britanski poslovi za britanske radnike“

Otkako je premijer Gordon Braun 2007. rekao „britanski poslovi za britanske radnike“, i desnica i levica koriste kritički odnos mnogih Britanaca prema Evropskoj uniji. Šest godina kasnije, konzervativni premijer Dejvid Kameron je pripravnike u jednoj fabrici upozorio da Britanija svoje mlade mora tako dobro da obrazuje, kako bi mogli da se takmiče u globalizovanom svetu i kako poslodavci ne bi morali da se oslanjaju na radnike iz Istočne Evrope.

Danas postoje fabrike „u kojima polovina radne snage dolazi iz Poljske, Litvanije i Letonije“, rekao je Kameron. Od januara 2014, puna sloboda kretanja radnika važi i za Rumune i Bugare – u tom kontekstu, političari lako mogu da potpiruju strah od istočnoevropskih imigranata koji Britancima uzimaju radna mesta.

Najdžel Feridž kaže da je vreme da se „vlada pozove na odgovornost“, kako ne mogla da tvrdi da otvaranje britanskih granica za Bugare i Rumune više ne može da se promeni. Prema studiji Evropske unije, „u Velikoj Britaniji ima 600.000 ekonomski neaktivnih istočnih Evropljana“, kaže Feridž i tvrdi da Britanija plaća dečiji dodatak za „50.000 dece koja ne žive u Velikoj Britaniji“, i da to Britance košta milion funti nedeljno.

Otvaranje granica za Rumune i Bugare, kaže Feridž, znači „dodatni teret za Nacionalnu zdravstvenu službu, školama, a to takođe znači i više kriminala. „Imigracija će biti glavna tema evropskih izbora 2014“, predviđa on. To je takođe „glavna tema kada je u pitanju sudbina Britanije u Evropi“, smatra Feridž.

Sve manje poverenje

Premijer Dejvid Kameron već dugo je u sukobu sa evroskeptičkim krilom svoje stranke, kao i sa sve većom popularnošću UKIP.

Britanski birači su očigledno skloni populizmu, kaže Kris Hauart, vodeći strateg uticajnog londonskog trusta mozgova „Otvorena Evropa“. To je dokaz postojanja drugih, suštinskih problema: „Mnogi birači su frustrirani određenim aspektima Evropske unije, kao što su preterana regulacija i troškovi budžeta EU“.

Zbog toga ta pitanja redovno „preuzimaju“ levičarski i desničarski političari. Pored toga, popularnost populizma takođe se zasniva na rekordno malom poverenju britanskog naroda prema političkim elitama, piše britanski komentator Džon Makdermot.
Makdermot navodi studiju koja pokazuje da je 2012. „samo 18 odsto ispitanika verovalo da vlada potrebe nacije stavlja ispred političke stranke.“ Godine 1986. bilo ih je 38 odsto. Takođe, opada poverenje u štampu i banke.

Poslodavci za EU

Britanska organizacija poslodavaca CBI bori se protiv antipatija javnosti prema svemu što predstavlja Evropska unija. U svom godišnjem izveštaju, CBI se zalaže za ostanak Velike Britanije u EU. Prema CBI, članstvo u Uniji, svakom britanskom domaćinstvu godišnje donosi do 3.000 britanskih funti.

Prednosti nadmašuju nedostatke: pristup evropskim tržištima sa 500 miliona ljudi ogroman je plus za ekonomiju Velike Britanije, piše CBI u svom izveštaju. Članstvo u EU je istovremeno cementiralo ugled Britanije kao vodećeg međunarodnog finansijskog centra.

CBI je najveće udruženje poslodavaca Velike Britanije i predstavlja oko 240.000 preduzeća. U istraživanju CBI, 78 odsto preduzeća je za ostanak u Evropskoj uniji, a samo deset procenata je za istupanje Velike Britanije.