Ko je podelio Sandžak?

Nakon susreta sa stranim ambasadorima, sastanka sa izvestiocem Evropskog parlamenta za Srbiju Jelkom Kacinom, glavni muftija Islamske zajednice Srbije Muamer Zukorlić nastavio je svoj niz pritužbi na položaj muslimana u Srbiji pred delegacijom Ujedinjenih nacija.

Žalbe koje je izvestiocu za verska prava UN izneo Zukorlić uglavnom stoje, kaže za Dojče vele Aida Ćorović, direktorka nevladine organizacije „Urban-In“ iz Novog Pazara. Ključni problem koji je otvorio ciklus nepoverenja i sukoba je, po njenim rečima, rascep islamske zajednice, za koji su u Sandžaku uvereni da iza njega stoji država:

„Jer se ovaj prostor permanentno koristi za, kako bih rekla, proizvodnju sukoba i problema onda kada srpska politička elita hoće da zamagli neki stvarni problem.“

Predsednik „Naprednog kluba“ Čedomir Antić sa druge strane smatra da niti postoje dokazi, niti bilo kakav argument, koji bi govorio da iza tog rascepa stoji država:

„Podela u islamskoj verskoj zajednici nije došla u vreme vlada Miloševićeve i Šešeljeve partije, država nije to uspela ni u vreme kada je verovatno želela, ili možda imala neki politički račun u tome, već upravo u vreme jedne od vlada u kojoj su muslimani takođe na neki način, odnosno njihovi politički predstavnici, participirali.“

Diskriminacija manjine?

Zajedničko za sve pritužbe koje upućuje Zukorlić je potpuno odsustvo reakcija vlasti. Iako je problem u dobroj meri internacionalizovan, Beograd ne odgovara na te optužbe, jer ne želi da daje dodatni kredibilitet Zukorliću, ocenjuje Čedomir Antić. Beograd po njegovom mišljenju ipak nema razloga za ćutanje:

„Pre svega, zvanična Srbija je u vrlo povoljnom položaju, i ona treba da postavi pitanje ljudima koji u ovom trenutku sede u vladi, a predstavnici su bošnjačkog naroda, šta oni misle o tome. I oni treba da regulišu to pitanje, pošto su Bošnjaci iz Sandžaka u ovom trenutku, i njihove relevantne političke partije, na vlasti. Mislim da vlasti Srbije imaju argumente da kažu da su prosto na svaki način nastojali, i uspeli, da integrišu islamsku zajednicu.“

Aida Ćorović ističe da su tačni Zukorlićevi navodi o neizbalansiranoj etničkoj strukturi među zaposlenima u državnoj upravi. Islamska zajednica je takođe diskriminisana po pitanju raspolaganja imovinom verskih zajednica. Sve navedeno kod bošnjačke manjine stvara utisak građana drugog reda, kaže Aida Ćorović:

„Ja, recimo, radim sa mladim ljudima, i onda čujem od njih da nerado putuju, da ne smeju sebe da zovu svojim imenima kad su u Beogradu, jer su prosto uplašeni i ne osećaju se kao slobodni građani ove zemlje“.

Autor: Ivica Petrović

Odgovorni urednik: Ivan Đerković