Ko koga čeka?

Pošto za predsednika Srbije, Borisa Tadića, pridruživanje EU nema alternativu, u slučaju potrebe on bi, kako je najavljivano, u ime Srbije, stavio svoj potpis na Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Iz ''narodnjačke kolaicije'' premijera Koštunice istovremeno stižu ocene da se ne sme dozvoliti nezakonito potpisivanje sporazuma, a sam Tadić se upozorava na kršenje Ustava i Rezolucije Skupštine Srbije o KiM, a pominje se i mogućnost pokretanja inicijative za opoziv predsednika Srbije. Institucija opoziva predsednika Republike, u ovom slučaju, koristi se kao predizborni obračun, koji nije mnogo utemeljen, kaže za DW dr Stevan Lilić, profesor Pranog fakulteta u Beogradu:

''Ovakava izjava kojom se predsednik Republike poziva na odgovornost zato što potpisuje, ili eventualno razmišlja o potpisivanju ovog sporazuma, jeste nešto što nema pravnu osnovu. To je jaka, usijana politička kampanja. To prelazi granicu etičnosti. U suštini, daje se izjava koja je dezinformacija, pri čemu se građani navode na drugačiji zaključak nego što bi to bilo po Ustavu i međunarodnom pravu.''

Iako, prema Bečkoj konvenciji o ugovornom pravu, šef države ima opšte ovlašćenje da potpiše ovakav sporazum, gledajući Ustav Srbije, Vlada je ta koja ima funkciju potpisivanja međunarodnih sporazuma, podseća Slobodan Vučetić, bivši predsednik Ustavnog suda Srbije.On tako smatra da bi u datoj situaciji vicepremijer, Božidar Đelić, trebalo da bude taj koji će iskoristiti ovlašćenja za potpisivanje ovog Sporazuma, dobijena od Vlade početkom decembra prošle godine:

Čije je pravo preče?

''Bilo bi, da kažemo ''ispravnije'' da potpis stavi predstavnik Vlade, a ne predsednik Srbije. Taj potpis bi se onda jednostavno zasnivao na već postojećoj odluci Vlade da sporzum potpiše potpredsednikVlade, kada se za to steknu uslovi.''

Iako se i ministri iz DS i G17 pozivaju na tu jednoglasnu odluku Vlade, donetu još dok je bila u punom kapacitetu, iz DSS i NS odgovaraju da se jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova faktički situacija promenila, te da bi takvu odluku trebalo opozvati. U trenutnoj situaciji kada DS i G17 imaju većinu u tehničkoj Vladi, malo je verovatno da bi do takvog opoziva došlo. Međutim, ukoliko i dođe do potpisivanja pre izbora, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Srbije sa EU čekao bi sledeći korak, a to je ratifikacija u Skupštini Srbije, čiji će se sastav i moguća skupštinska većina znati tek posle parlamentarnih izbora.