1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Novi video-prilozi
U fokusu
Srbija i regionJevreji u EvropiZapisi sa Ušća

Ko kontroliše tajne službe?

1. jun 2009.

Poverenje je dobro kontrola je bolja. Nemačka parlamentarna Komisija za kontrolu tajnih službi postoji od 1978. godine, ali je široj javnosti dugo bila nepoznata. Sve do poslednjih skandala oko antiterorističke borbe.

https://p.dw.com/p/I1OV
Poslovi obaveštajnih službi moraju biti pod kontrolom parlamenta
Poslovi obaveštajnih službi moraju biti pod kontrolom parlamenta

U parlamentarnoj Komisiji za kontrolu tajnih službi zastupljeni su poslanici svih stranaka u Bundestagu i prema zakonu „imaju prava da budu sveobuhvatno informisani o opštim poslovima i postupcima od posebne važnosti“. Ali Vlada je svoju obavezu samo delimično ispunjavala. Ono što članove komisije posebno ljuti jeste to što su o važnim detaljima saznavali iz novina.

„Tek kada bi se pojavila vest u ’Špigelu’ ili ’Zidojče cajtungu’ i izbije veliki skandal, savezna vlada bi (nas) o tome informisala“, kaže poslanik Zelenih Hans Kristijan Štrebele.

Agenti nemačke Savezne obaveštajne službe, tokom saradnje sa Amerikancima u iračkom ratu, privukli su pažnju parlamentarne Komisije. Slučaj je izazvao sumnje u antiterorističku retoriku tadašnje vladajuće koalicije sastavljene od socijal-demokrata i Zelenih, ali i u njihovu politiku prema Komisiji.

Svaka stranka mora da ima bar jednog poslanika u Komisiji za kontrolu tajnih službi
Svaka stranka mora da ima bar jednog poslanika u Komisiji za kontrolu tajnih službiFoto: dpa

Poslanici prve i druge klase

Berlinski stručnjak za državnu upravu Martin Kuča pre svega vidi opasnost po prava opozicije koja je prirodno zainteresovanija za transparentnost i rasvetljavanje od koalicije na vlasti. Članove Komisije bira parlamentarna većina, što može dovesti i do „vladavine većine“ strahuje Kuča:

„Poslanik koji je iz nekog razloga nepopularan, neće biti izabran u Komisiju. Ali svi poslanici imaju isto pravo, ne može biti poslanika prve i druge klase.“

Ubuduće i dalje bi trebalo da važi nepisano pravilo - svakoj poslaničkoj grupi sleduje barem jedno mesto u Komisiji za kontrolu tajnih službi. Šef Komisije, liberal Maks Štadler pre tri godine bio je prvi koji se založio za efikasniju kontrolu tajnih službi. Njemu se u zasluge pripisuje to što sada zaposleni u tajnim službama mogu direktno da se obrate Komisiji, ne obaveštavajući prethodno o tome nadređene – i to kada hoće da obaveste o spornim ili ilegalnim postupcima.

Parlamentarna komisija za kontrolu tajnih službi bi uz izmene zakona mogla da postane efikasnija – već i zbog toga što raste pritisak na Vladu da informiše brže i sveobuhvatnije, ali i zato što Komisija može da informiše javnost ako postoji saglasnost dve trećine članova.

Autori: Marsel Firstenau / Ivana Ivanović

Odgovorni urednik: Ivan Đerković