Ko ne zna gde je Ukrajina?

Hanter Bajden, sin američkog potpredsednika Džoa Bajdena, postao je šef pravne službe koncerna Burizma holding – najvećeg privatnog proizvođača gasa u Ukrajini - kako je sam koncern objavio na svojoj internet-prezentaciji. „Bajden je advokat u njujorškom birou Bojes, Šiler i Fleksner“, prenosi ekonomski portal Dojče virtšafts nahrihten, „i predstavljaće firmu Burizma u kontaktima sa međunarodnim organizacijama. Njegov otac Džo Bajden je krajem aprila posetio Kijev. Američka vlada je paralelno sa tom posetom najavila pomoć od 58 miliona dolara – mala suma u poređenju sa potrebama zemlje (Ukrajine) i jednom ranijem obećanju kredita u visini od milijardu dolara. Deo novca bi trebalo uložiti u održavanje predsedničkih izbora 25. maja, koji su, prema rečima samog Bajdena, najvažniji u istoriji Ukrajine.“

Problem sa francuskim ratnim brodovima

Isti portal prenosi da je Vašington „ogorčen“ zbog toga što Francuska namerava da isporuči dva ratna broda Rusiji i podseća da je „Francuska izuzela sebe iz odluke o embargu na isporuke oružja i ratne opreme Rusiji, čak i u slučaju prodora ruske vojske na istok Ukrajine. Zbog toga će isporučiti dva ratna broda. SAD oštro kritikuju taj postupak. „Brodove je Rusija kupila za 1,2 milijarde Evra i to neposredno posle invazije u Gruziji 2008. Jedan ruski admiral je tada rekao da bi dobio rat za 40 minuta umesto za 26 sati da je imao takve brodove.“ Prvi brod bi trebalo da bude isporučen Rusiji u četvrtom kvartalu ove godine, rekao je jedan službenik francuske vlade agenciji Rojters: „ugovor je sklopljen i brodovi su plaćeni“. U slučaju da ne dođe do isporuke, Francuska bi morala da plati novčanu kaznu.

„I nemački političari traže da se ovaj posao obustavi“, piše berlinski dnevnik Tagescajtung. „Ne možemo iz nekakvih ugovornih razloga podržavati Vladimira Putina isporukama oružja i ratne opreme“, rekao je tom dnevniku stručnjak Demohrišćana za spoljnu politiku Roderih Kizeveter. On je dodao da je nemačka odustala od dogovora o prodaji centara za borbenu obuku Rusiji, mada je taj posao vredeo „trocifrenu milionsku sumu.“ A Kizeveterov kolega Rupreht Polenc je u martu predložio da se troškovi moguće kazne koju će morati da plati Francuska – raspodele na zemlje Evropske unije. Sa tom idejom se ne slaže levičarski političar Štefan Libih koji je rekao da Francuska ni profit ne bi delila sa drugima.

Tagescajtung prenosi i procenu stručnjaka Fondacije za nauku i politiku – uglednog trusta mozgova iz Berlina – da se francuski predsednik Oland nazali pred „ogromnom dilemom: dil vredan milijarde je odlučujući za državnu vojnu luku DCNS i poluprivatni koncern za brodogradnju STX. Ionako nepopularni Oland sada rizikuje suočavanje sa enormnim protestima lučkih radnika“ Zato stručnjaci pomenute fondacije predlažu da francuske ratne brodove kupi Evropska unija i da ih koristi za svoje svrhe.

Za CNN Ukrajina je – u Pakistanu

A švajcarski internet-portal Nahrihten.ch objavio je članak o – među prilježnim korisnicima društvenih mreža na internetu već vrlo popularnoj – grešci američke televizije CNN koja „smatra da je Ukrajina u Pakistanu“. Izveštavajući o glasanju građana istočnih regiona Ukrajine o nezavisnosti, CNN je, naime, na ekranu pokazao kartu koja obuhvata veliko područje Evrope i centralne Azije. Iznad karte je prikazana zastava Ukrajine a od nje iscrtana linija koja vodi pravo u – Pakistan. Greška je, kako piše švajcarski portal, upala u oči jednom gledaocu, koji je fotografisao sliku na ekranu i objavio je na Tviteru. „Karta objavljena na CNN-u se širila internetom kao šumski požar“. Portal podseća i na više drugih grubih grešaka američke televizije u lociranju država i gradova na geografskoj karti (Hong Kong prikazan u Južnoj Americi, London pomeren za 200 kilometara na severoistok Velike Britanije).

Portal tim povodom piše: „Urednici CNN-a pokazuju iste rupe u znanju kakve imaju i mnogi Amerikanci. Prema nedavno objavljenoj anketi koju su sproveli naučnici tri američka univerziteta, samo svaki šesti ispitani je znao gde se Ukrajina zaista nalazi. Ispitani građani su u lociranju Ukrajine u proseku grešili za 1800 kilometara. Smeštali su je na široko područje od Portugalije, preko Sudana, do Finske. Pri tome su istraživači utvrdili i jednu zanimljivu korelaciju: rupe u znanju vode ka iskrivljenim predstavama o spoljnopolitičkom delanju – ispitanici koji su najslabije znali gde je Ukrajina bili su najveći pobornici vojne intervencije SAD u toj zemlji.“