Ko se boji zbližavanja SAD i Rusije?
11. mart 2009.
Tadašnji generalni sekretar Havijer Solana saopštio je vest: „Predsednici država i vlada zaključili su da počnu pregovori sa Češkom, Poljskom i Mađarskom o njihovom pristupanju NATO“. Nepune dve godine kasnije, 12. marta 1999, te tri zemlje postale su punopravne članice. I sve tri – kao ambiciozne nove članice okrenute Vašingtonu - bile su 2003. u koaliciji voljnih u ratu u Iraku, mada to nije bila misija NATO. To se veoma svidelo Bušovoj administraciji i tadašnji ministar odbrane Donald Ramsfeld ubrzo je podelio Evropu na „staru“ i „novu“. Ramsfeld: „Kada se pomene Evropa pomislite na Nemačku i Francusku, ali ja ne. Smatram da je to stara Evropa. Ako danas posmatrate sve evropske članice NATO vidite da se težište pomera ka Istoku“, rekao je Ramsfeld. Odanost Vašingtonu doprinela je da vlade Poljske i Češke prihvate postavljanje dela antiraketnog štita na njihovim teritorijama, bez obzira na rizik pogoršanja odnosa sa Moskvom. Utoliko je bilo veće uznemirenje kada je novi američki predsednik doveo u pitanje ionako sporni štit, a pre nedelju dana postignut i dogovor o normalizaciji odnosa sa Rusijom koji su bili zamrznuti nakon kavkaskog rata.
Nagodbe sa Rusijom?
U međuvremenu su u Poljskoj, Češkoj, Mađarskoj i drugim bivšim članicama istočnog bloka zabrinuti da bi NATO mogao na njihov račun da se nagodi sa Rusijom. Briga koju Hilari Klinton nastoji da otkloni: „Želimo da sarađujemo sa svim saveznicima u NATO i da im pružimo podršku. Svesni smo zabrinutosti koju je izrazio niz zemalja na istoku Evrope koje imaju dugo iskustvo sa Rusijom kada je reč o dijalogu sa Moskvom – bilo NATO i Rusije, SAD i Rusije ili bilo kojim drugim pregovorima sa Rusijom“, izjavila je američka ministarka spoljnih poslova.
Izgleda da su i Amerikanci iznenađeni u kojoj meri je na istoku Evrope dubok strah od mogućnosti da se postane lopta u igri velikih sila – bio neko u NATO ili ne.