Ko se u BiH boji NATO saveza?

Da bi tzv. Akcioni plan za članstvo u NATO alijansi (Membership Action Plan - MAP) bio aktiviran, potrebno je da se na državu BiH uknjiže 63 lokacije perspektivne vojne imovine. Definisalo ih je Ministarstvo odbrane, a potvrdilo Predsedništvo BiH, kaže ministar odbrane BiH Zekerijah Osmić. „Ispunjavanjem ovog uslova, a mislim da će to biti uskoro, od NATO-a ćemo dobiti zeleno svijetlo da otpočnemo naš Akcijski plan za članstvo“, kaže Osmić.

Koristi od ulaska u NATO su, prema rečima ministra Osmića, višestruke i ne odnose se samo na bezbednosna pitanja. „Iskustva svih zemalja u tranziciji govore da su, nakon ulaska u NATO, imale ubrzan rast spoljih investicija i ekonomije“, ističe Osmić.

Otpori u Republici Srpskoj

Iako mnogi veruju da su prednosti ulaska u NATO, ima i otpora, posebno u Republici Srpskoj (RS). Prededavajuća parlamentarne komisije za odbranu i bezbednost Dušanka Majkić smatra da nema političke volje da se taj posao završi. „Oni će (NATO) vjerovatno zahtjevati da se pitanje vojne imovine odvoji od ostale imovine, a stav RS-a je da se to ne odvaja zato što se nema povjerenja da bi se drugi dio ikada riješio“, kaže Dušanka Majkić.

Profesor odbrane i sigurnosti Nedžad Ahatović kaže da bi ulazak BiH u NATO „otvorio perspektivu za uspostavljanje trajne stabilizacije zapadnog Balkana. „Takođe, BiH bi u političkom smislu morala biti reformirana tako da se njeno ustavno-pravno uređenje prilagodi evropskim standardima koji su obavezujući za sve zemlje članice NATO-a“, kaže Ahatović.

Samo funkcionalna BiH može u NATO

Za Ahatovića je to ključni razlog što se političari RS još uvek protive knjiženju lokacija perspektivne vojne imovine.

„NATO ne poznaje entitet, regiju ili pokrajinu kao partnera, niti bi dozvolio da entitet, regija ili pokrajina bilo koje zemlje članice samostalno provodi sigurnosnu politiku, mimo one utvrđene na saveznom nivou“, kaže Ahatović.

Ministar odbrane BiH Zekerijah Osmić podseća da je BiH i svojim zakonskim rešenjima opredeljena za ulazak u NATO i da se od ove zemlje očekuje transformacija u

institucionalnom i političkom smislu.

Takva bi transformacija, kako tvrde analitičari, od BiH trebalo da stvori funkcionalniju državu, sposobnu da se prvenstveno brine za sopstvenu bezbednost, a potom, kao punopravna članica NATO i za bezbednost drugih.

Autor: Samir Huseinović, Sarajevo

U nastavku: "Uknjižite vojnu imovinu, pa onda Akcioni plan"

Kandidatski status BiH za članstvo u NATO savezu moguć je uz realizaciju sporazuma političkih lidera o knjiženju vojne imovine, poručio je generalni sekretar Anders Fog Rasmusen nakon susreta sa članovima Predsedništva BiH.

Pitanje vojne imovine hitno je potrebno rešiti, odnosno uknjižiti, ukoliko BiH i njeni lideri uopšte imaju nameru da pristupe NATO savezu. To je u Sarajevu poručio generalni sekretar saveza Anders Fog Rasmusen, koji kaže da lideri u BiH moraju da sprovedu sporazum o vojnoj imovini od pre godinu dana, kako bi BiH počela da sprovodi Akcioni plan za članstvo u NATO (MAP): “Apelujem na političke lidere BiH da dozvole građanima (…) i da im omoguće iste mogućnosti kao i narodima centralne i istočne Evrope koji su stupili u NATO pre 10 godina. Dozvolite mi da vas uverim da NATO ostaje spreman da pomogne vašim nastojanjima na sprovođenju reformi i da samo vi možete sprovesti reforme koje su neophodne kako bi se sproveli ciljevi koje ste zacrtali”.

I građani BiH, kako je poručio Rasmusen imaće višestruku korist od članstva BiH u NATO savezu, a ona se ogleda prvenstveno u bezbednosti, ali i stranim investicijama, novima radnima mestima. “Ovde sam da prenesem poruku da smo spremni da vam pomognemo i ja sam ovde da još jednom potvrdim odluku koju smo doneli, a to je da smo spremni da aktiviramo Akcioni plan za članstvo, čim BiH razreši pitanje nepokretne vojne imovine. I mogu vam reći iz moje perspektive, to je ostvariv cilj”.

Radmanović potvrdio probleme

Ipak u RS vlada skepticizam kada je reč o priključenju, bez obzira što je entitetski parlament još 2006. godine dao saglasnst na ulazak BiH u NATO. Predsedavajući Predsedništva BiH Nebojša Radmanović kaže da tu postoje dva problema: “Jedan problem, NATO skepticizam koji se javio u dijelu BiH, u RS-u, na čemu se treba u budućnosti raditi i objašnjavati i pokušati shvatiti može li se to prevazići. I drugi problem koji je tehnički zastoj na putu BiH prema NATO savezu, a to je rešenje pitanja vojne imovine. Nadamo se da će posjeta njegove ekselencije Rasmusena biti novi doprinos ukupnom napretku BiH”.

Radmanović kaže da je BiH postala ozbiljan partner NATO u mirovnim misijama u svetu. Kaže da je od Alijanse dobila i pohvale za učešće pripadnika Oružanih snaga BiH u misiji ISAF u Avganistanu.

S druge strane, generalni sekretar NATO rekao je da savez podržava i pomaže transformaciji regiona ka evroatlantskim integracijama, pa tako i BiH s ciljem zadovoljavanja interesa građana. Rekao je da je ovo istorijska prilika za BiH da će na tom putu EU integracija NATO biti prisutan uz BiH.

Naredne sedmice o vojnoj imovini

Rasmusen se sastao i sa članovima kolegijuma oba doma Parlamenta BiH, predsjedavajućim Saveta ministara Vjekoslavom Bevandom, ali i sa liderima šest političkih partija u BiH sa kojima je razgovarao o skoroj implementaciji sporazuma o knjiženju vojne imovine.

Dogovoreno je da se politički sporazum od prošle godine o vojnoj imovini mora primeniti. U tom smislu već za narednu sedmicu dogovoren je sastanak šestorke, nakon čega bi trebalo sprovesti impementaciju sporazuma i u parlamentanoj proceduri.

Autor: Dragan Maksimović
Odg. urednik: Jakov Leon